Рекордан број донора у 2013.

Србија је прошле године имала 40 донора, што је највећи број од почетка развоја трансплантационог програма у земљи, урађено је 90 трансплантација - 70 бубрега, 17 јетри и три срца.

То је велики успех у односу на годину раније када је било свега 28 донора и урађено 47 трансплантација бубрега и седам јетри, али још недовољно да се екиминишу листе чекања за трансплантацију, наводи Танјуг.

Државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић задовољан је учињеним, јер је, како је рекао, прошле године трансплантирано највише јетри у последњих пет година и после 18 година паузе поново су почеле да се раде трансплантације срца.

Изузетан допринос у развоју трансплантационог програма дали су и лекари из Загреба, са којима је успостављена добра сарадња и свакодневна комуникација, а који су веома успешни што се тиче трансплантације органа.

Велики број српских лекара прошао је едукацију у Загребу, али и другим светским трансплантационим центрима.

"Трансплантациони центри добили су нову опрему за детекцију мождане смрти. Набављене су срчане пумпе које потпомажу рад овог органа. Потписан је и твининг споразума са АКХ болницом из Беча о трансплантацији срца и плућа и сада се само чека печат Еуротранспланта", подсетио Ђукић.

У Србији је повећан број донора и сада их је нешто више од пет на милион становника, али то је недовољно да се елиминишу листе чекања, јер само на трансплантацију бубрега чека око 700 пацијената, док око 70 пацијената чека јетру.

Поређења ради, Хрватска има 34 донора на милион становника, Аустрија 25, Белгија 28, Словенија 25 донора на милион становника.

Да би постала чланица Еуротранспланта Србија треба да има бар десет донора на милион становника, а чланство подразумева размену органа са другим земљама чланицама.

Биоетичко друштво Србије недавно је предложило измену Закона о трансплантацији органа, по којој би се подразумевало да су сви грађани донори уколико се не изјасне супротно.

Директорка Лекарске коморе Србије Татјана Радосављевић сматра да држава мора нешто да учини да би се повећао број донора, али да за увођење претпостављеног донорства мора "много више да се разговара са људима и да им се објасни суштина".

"Људима треба објаснити да ако је неко претпостављени давалац нико неће да му ускрати помоћ уколико доспе у јединицу интензивне неге, а то су природни страхови", нагласила је Радосављевићева.

Владимир Ђукић сматра да не треба журити са променом закона и увођењу претпостављеног донорства, јер, како каже, претпостављено донорство је у Шпанији постојало пре 20 година, али тек од момента када су грађани схватили значај трансплантације дошло је до експанзије броја донора.