Обележена годишњица рације у Чуругу

У Чуругу је обележена 72. годишњица рације у јужној Бачкој у Другом светском рату. Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је да је немогуће градити заједничку будућност на овим просторима, уколико не затворимо заједничке странице историје.

"Помирење међу народима је процес који траје, али да би тај процес био успешан, неопходно је да се суочимо са реалношћу и са историјским чињеницама", рекао је Пастор на обележавању годишњице од почетка рације у јужној Бачкој, злочиначке акције мађарске војске и жандармерије, у којој је за непун месец дана побијено више хиљада цивила, углавном Срба, Јевреја и Рома.

Полажући венац у чурушком Музеју жртава рације, Пастор је истакао да суочавање са историјским чињеницама не би требало да буде само "од шаке људи", него друштво мора да се суочи са свим оним што се дешавало на овим просторима 40-их година прошлог века.

Парастосу и помену жртвама рације присуствовао је, четврту годину за редом, и амбасадор Мађарске у Србији Оскар Никовиц.

Никовиц је подсетио да је средином протекле године у Чуругу, у присуству председника двеју држава Томислава Николића и Јаноша Адера, дошло до историјског помирења мађарског и српског народа и, како је рекао, "до признавања заједничких недела" које су починили појединци из та два народа.

Намера је, додао је Никовиц да сваке године традиционално присуствујемо сећању на жртве рације, јер желимо да се процес помирења настави ради будућег заједничког живота.

Присутнима у Музеју жртава рација, некадашњем Топаловом магацину у центру села, обратили су се и покрајински секретар за привреду Мирослав Васин, председник општине Жабаљ Чедомир Божић, Јулија Телеки, у име мађарске заједнице у Србији, као и секретар меморијалног друштва "Рација 1942", Јелена Јуришин.

После помена жртвама у том музеју је отворена изложба ликовних радова Ђорђа Ненадова Дрипе, Данијела Крачуновића и Бранислава Вујкова посвећена рацији.

Меморијално друштво "Рација 1942" подсећа да је "рација" назив за незапамћене злочине Хортијеве војске и жандармерије у Шајкашкој области, која је почела у Чуругу 4. јануара 1942. године и у којој је у том месту за само десетак дана зверски убијено најмање 86 деце старости до 15 година.

Слични злочини настављени су у Жабљу, Ђурђеву и другим местима у јужној Бачкој, а та акција је окончана крајем јануара у Новом Саду и Бечеју.

Према подацима мађарских војних кругова, до којих је дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Бајчи Жилински, јануарска геноцидна рација 1942. године однела је најмање 12.763 жртве.

Меморијално друштво "Рација 1942" је током пет година рада дошло до докумената и сведочанстава која потврђују тачност тврдњи Жилинског, честитог и храброг човека који је изгубио живот бранећи достојанство и права жртава рације у јужној Бачкој.

"Наше активности се никад нису обележавале тежњом да распирујемо мржњу и реваншизам, него да у првом реду укажемо на погубност фашистичке идеологије, на штетност шовинизма и сулудог реваншизма, као и на потребу мирног и складног међусобног живота свих људи у нашој заједници", истичу у том друштву.