Какву државу желе грађани Србије?

Данашње генерације желе квалитет живота какав су имали њихови ротитељи пре кризних времена, објашњавју социолози. Грађани у Србији желе реформе, промене у школству, здравству, али желе и да преузму одговорност, показује истраживање Уједињених нација. Реформе би биле брже када би у њих било укључено више младих, кажу стручњаци.

Људи у Србији надају се бољем животу и желе промене, показало је истраживање Уједињених нација "Србија какву желим 2015." Грађани очекују реформе, промене у школству, здравству, али желе да преузму и личну одговорност.

Србија коју грађани желе 2015. јесте земља која се изборила са данашњим кључним проблемима - то су мале шансе за запошљавање, тешки и лоше плаћени послови, неповерење у институције, сиромаштво.

Стална координаторка УН у Србији Ирена Војачкова Солорано каже да не постоји национална развојна стратегија, што је веома важно. Истиче да кроз консултације са народом у Србији ради на томе да се стратегија направи.

"За разлику од 87 других нација које смо испитивали, људи у Србији траже боље управљање државом и инсистирају на преузимању одговорности за сопствене поступке", каже Ирена Војачкова Солорано.

Социолози објашњавају да данашње генерације желе квалитет живота какав су имали њихови родитељи пре кризних времена. Зато се бољи услови живота често траже одласком из Србије у развијеније земље.

Да би се то предупредило, требало би више улагати у људе, омогућити им бољу здравствену заштиту, унапредити образовни систем и помоћи угроженима.

"Нажалост због ове сталне трке како привући финансијски капитал све мање водимо рачуна о томе како сачувати те људске потенцијале и како заправо улагати у људе. То је оно због чега следи овај закључак да не постоји дугорочна стратегија развоја", објашњава социолог Владимир Вулетић.

Решење за постојеће проблеме становници Србије виде у коренитим реформама, које би биле брже уколико би у тај процес било укључено више младих.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.