Нова документа о Првом светском рату

Архивска грађа дуга седам километара, а у њој 40 милиона војних докумената укључујући и географску карту из 1716. године. Захваљујући тој ризници културног и архивског блага, ради се на два пројекта: попису погинулих српских војника у Првом светском рату и припреми изложбе докумената, фотографија, филмова, војних и политичких мапа, поводом обележавања 100 година Великог рата.

Велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила. Изгубила је трећину становништва, милион и 300 хиљада становника, од тога око 400.000 војника или чак 60 одсто мушке популације. Сада у Војном архиву пописују погинуле војнике, тражећи њихов идентитет међу три милиона докумената.

Директор Војног архива пуковник Милорад Р. Секуловић тврди да ће прегледати сваки документ и пописати све жртве које су биле у Првом светском рату.

"До сада је Војни архив успео да попише око 130.000 жртава које су унете у базу података. Настојимо да у наредним годинама прегледамо сву грађу и заокружимо читав пројекат, што ћемо након тога публиковати у неколико збирки докумената тако како би се светска и српска јавност коначно упознале са приближно тачним бројем погинулих у Првом светском рату", каже Секуловић.

У јубиларној години Великог рата Војни архив, у сарадњи с Програмским архивом РТС-а, Историјским архивом Града Пожаревца и Медија центром "Одбране", припрема изложбу под називом "Велики рат кроз архивске збирке и фондове".

"Изложба о којој говоримо показаће нова и непозната архивска документа која ће дати илустрацију светског рата од његовог почетка 1914. до мировних преговора 1919. године. На нови начин ће сведочити о току рата, о догађајима на фронту, о догађајима у политици и окупираној Србији", каже историчар Бојан Б. Димитријевић.

Војни архив је основан 1876. и од тада прима, чува и обрађује архивску грађу.