Ко нас је напустио 2013.

Свет је ове године остао без чувених лидера, великих државника, икона 20. века. А Србија без најпознатијих новинара, представника једне епохе. Позоришна и јавна сцена остала је без неких симбола.

"Имамо савет за родитеље, не дајте децу у водитеље, истопиће се као песак речни, јер ми смо вечни. Узмимо на пример мене, ја сам цветак што не вене", сећамо се емисије Миће Орловића и емисије "Образ уз образ".

И, заиста, тешко ко је успео да га надмаши. Са првим Дневником 1958. годоне ушао је у наше домове и остао.

"Нећу претерати ако кажем телевизија једнако Мића Орловић и обрнуто", каже Бојана Андрић, ауторка емисије "Трезор". 

Интервју и аналитичност изједначени су са Драганом Бабићем. Био је редак пример човека који је у свој новинарски стаж уписао врхунске емисије за децу, попут "Двогледа" и култне емисије за одрасле, попут "Киноока".

"Новинар је једна чудна сорта. Најчаснији су они који страдају, јер су пострадали због тога што су хтели да говоре истину", рекао је Бабић у емисији "ТВ лица".

Александару Тијанићу није пошло за руком да се пензионише. Није ни његовим текстовима, ни програму који је правио или у њему учествовао.

"Сулејман има два посто шера, у судару са Слагалицом и са Дневником и ако постоји трачак охрабрења унутар српског јавног мњења мени представља победа, тријумф Слагалице и Дневника над легендарним српским владаром Сулејманом", говорио је Тијанић.  

Регион и Србија остали су без борца за људска права, адвоката Срђе Поповића. На релацији између Београда, Загреба и Ровиња остали су записи Мирка Ковача, представника плодотворне списатељске епохе, коју је обележио са Кишом и Пекићем.

Тешко је само сетити се коју је улогу Ружица Сокић најбоље одиграла - играла је са лакоћом и жене са периферије, госпођу министарку, роле црног таласа, била је телевизијска звезда.

"Чума значи нешто чега се треба плашити, а Драго Чумић је чуми дао крила", о чувеном глумцу рекао је Пуриша Ђорђевић, који без њега, као ни Здравко Шотра, готово да није правио поделу улога. Позориште и филм напустио је још један бард - Јосиф Татић.

Редитељка и историчарка уметности Јелена Генчић остаће, међутим, упамћена по томе што је открила светске тениске асове, Монику Селеш и Новака Ђоковића. Они су овај простор упознали са светом.

Нешто раније то је учинила прва дама Југосалвије. Умрла је на дан када је пре 59 година, ослобађала Београд. Величана и заборављена, скрајнута и уздизана.

"Заборавивши Јованку Броз, заборавили смо себе", рекао је премијер Ивица Дачић на сахрани Титове удовице.

Они су сједињавали и делили свет - њихове политичке поруке нису омеђене границом. Нелсон Мандела, човек који је за живота постао историјска личност, постаће симбол борбе против расне сегрегације, а затим и борбе против политичког реваншизма.

Против класне раслојености и империјализма борио се официр по професији, падобранац, венецуелански председник Уго Чавез.

Једнако контроверзна и одлучна, "челична леди", Маргарет Тачер, доносила је непопуларне одлуке, праћене масовним штрајковима, водила ратове и успела да британску привреду стави на ноге. Михајил Калашњиков, човек је чијег се изума по лепом сећају само они који се и са носталгијом сећају служења војног рока. За изум је добио многе награде, али с обзиром на то да га није патентирао - није се обогатио.