Скривено сиромаштво

Све је већи број породица на рубу преживљавања, које једва могу да плаћају дажбине, обезбеде огрев, па и исхрану. Захтеви за помоћ превазилазе могућности све тањих буџета, а у настојању да се спрече злоупотребе, Закон о социјалној заштити предвиђа испуњавање низа услова како би се она остварила. За многе то је - немогућа мисија.

Овакве људе - без посла, болесне и готово немоћне, без деце, јер су отишла својим путем и такође једва преживљавају, закон о социјалној заштити као да не препознаје.

Да би остварили редовну социјалну помоћ морали би да туже своје сроднике што их не издржавају, или имање дају под хипотеку - све оно што већина ни по коју цену не жели да уради.

"Не могу деца да ми помогну, ћерка не ради нигде, има сина кога школује. Кажу да имам вишак простора, али ја не могу да једем зидове" каже Милеса Павићевић.

У ужичком Центру за социјални рад једнократну помоћ прима око 2.750 особа, редовну 200, али је много више такозваног скривеног сиромаштва - оног за које јавност и институције сазнају тек путем медија".

Члан Градског већа, Ужице Бранко Гавриловић рекао је да се долази до апсурдне ситуације, јер ако имате једну четворочлану породицу где су супружници остали без посла и који поседују било какав вид стамбеног простора немају могућност да остваре право на помоћ.

Директорка центра за социјални рад Снежана Ивановић сматра да треба дати предност животу и чињеницама из живота, а оне налажу већу флексибилност ових одредаба.

У многобројне акције помоћи укључују се, уз Црвени крст и спортисти и привредници и хуманитарци Ужица, не би ли надоместили неопходно најугроженијима, међу којима је све више деце.

Слађана Васиљевић из Коло српских сестара Ужице каже да им је потребан огрев, новац да плате рачуне, купе лекове, једноставно за све сегменте живота.

Најзад , када су исцрпљене све институционалне могућности, а неко остаје без огрева, или гладан, или сам а немоћан, без обзира на све друге околности, не сме бити заборављен, само зато што за такве ситуације не постоји правни оквир.