Нови живот после трансплантације

Пацијенти у Србији често и не дочекају нови орган. Наду су почели да губе и Слађана и Драшко. Њихов вишегодишњи одлазак на дијализу био је испуњен боловима, главобољом, високим притиском и непрекидним страхом. Након трансплантације на Војномедицинској академији пре недељу дана, њихови животи ће од сада бити потпуно другачији.

"Право да Вам кажем, већ сам био изгубио наду да ће до тога доћи. Али догодило се, прихватио сам и ево недељу дана од како је транспантација урађена. Верујте ми да већ сада, више од 90 одсто проблема које сам имао, више немам", прича Драшко Ђурковић.

Пацијенткиња Слађана Шипетић такође се захваљује породици донора и додаје да још увек не може да схвати шта се десило.

"Захвална сам породици коју не познајем. Апелујем на све људе да им се врати свест о важности донирања", поручује Слађана.

Захваљујући сагласности породице донора, коме је дијагностикована мождана смрт, продужени су животи Слађани, Драшку и још једном пацијенту у Новом Саду.

"Након мождане смрти једног младог припадника нашег Министарства унутрашњих послова, уз сагласност породице, на ВМА су трансплантирана два болесника са хроничним програмом дијализе. За експлантирану јетру, прималац органа био је најподударнији и у најбољој кондицији у Новом Саду", објашњава координатор за трансплантацију органа на ВМА професор др Ђоко Максић.

За многе пацијенте у Србији трансплантација је једино решење.

"За пацијенте на дијализи, трансплантација значи један нов квалитет, продужење живота, бољу психосоцијалну и радну рехабилитацију, могућност формирања породице", каже доктор Максић.

У Србији у овом тренутку трансплантацију срца, плућа, бубрега, јетре и рожњаче, чека око 2.000 људи.