Казна ван решетака

Осуђеници који су кажњени новчано или до три године затвора имају могућност да казну служе ван затвора. Један од начина је и рад у јавном интересу, на који је у Србији осуђено 85 људи. На тај начин казне могу да служе осуђеници у седам градова, где су отворене канцеларије за алтернативно извршење санкција.

Атила Леринц осуђен је на 260 сати рада у јавном интересу. Три дана у недељи по осам сати у Хоргошу ради све послове које договори са челницима општине.

"Други, који су имали искуства са радом у јавном интересу рекли су ми да је боље да дођем да одрадим, да сам ту код породице, него да идем у затвор", прича Атила Леринц.

Још седам осуђеника у Хоргошу служи казну друштвено корисног рада у јавном интересу. За месец дана очишћене су јавне површине, засађено више од 500 стабала, ископан канал за гасовод. У Хоргошу немају новца да ангажују и плате раднике, па им је рачуница више него јасна.

"Ако гледамо тих две хиљаде и осамдесет сати пута сатница, Хоргош има око две и по хиљаде евра од овог посла", каже председник МЗ Хоргош Иштван Башкулин.

Казне се крећу од 60 до 360 сати рада у јавном интересу, а минимум који морају месечно да одраде је 60 сати.

Повереница Татјана Голубовић каже да корист имају првенствено осуђеници који не одлазе у затвор, који не губе посао.

"Они имају прилику да се договре са послодавцем и са нама да одаберу дане којима ће да дођу на посао", каже Голубовић.

Казна се прописује само за лакша кривична дела, а највише за прекршаје.

"Показало се да мале или кратке затворске казне имају контраефекат, тако да је она примерена казна у прекршајном поступку", каже председник Прекршајног суда у Београду Зоран Пашалић. 

Начелник Одељења за алтернативне санкције Душанка Гарић наводи да је та казна примерена тежини кривичног дела и самим тим је казна много ефикаснија, кад није ни преоштра ни преблага.

Уколико прекрше правила, казна им се преиначује - осам сати за један дан иза решетака.

"То је карактерстично код лица која немају радне навике, а посебно су лоши извршиоци лица која су зависници од неких психоактивних супстанци, наркомани или алкохоличари", каже шеф Одељења за алтернативне санкције Вилијам Храст.

У затворима у Србијим који имају капацитет око 7.500, тренутно борави више од 10.000 људи, па алтернативно служење казне донекле решава и тај проблем.

Директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Стевовић каже да ће рад у јавном интересу и остале алтернативне санкције у великој мери допринети растерећењу затворског система, а са друге стране допринеће појефтињењу буџетских средстава која се издвајају за изврешење кривичних санкција.

Циљ Министарства правде је да се до краја 2014. године покрије територија целе државе чиме ће осуђеници у сваком граду добити могућност алтернативног извршења санкција.