ДНК тест, велики стрес за децу

У ДНК лабораторији Института за судску медицину месечно се обави двадесетак тестова за утврђивање очинства. Резултати показују да сваки трећи тестирани мушкарац није отац детета. Захтеве подносе грађани из Србије, али и Црне Горе и Босне и Херцеговине.

У највећем броју случајева утврђивање очинства траже мушкарци. Две трећине њих схвати да су сумње у партнерке биле неправедне. Има, међутим, и оних који су тако сазнали да деца коју су годинама гајили нису била њихова. Утврђивање очинства не зна за старосну границу.

"Било је случајева пре него што дете дође из породилишта кући да се установи да ли ће доћи код једног или другог мушкарца, а било је и случајева да је једна госпођа од 60 година покушавала да установи да ли је читав живот живела са оцем, нажалост, ми смо ту морали да је разочарамо", прича доктор Оливер Стојковић са Института за судску медицину.

Удружење самохраних родитеља ДНК тестове користи како би помогло мајкама у остваривању алиментације за њихову децу - увек са надом да тај доказ може да промени и однос међу родитељима.

"Ми сваком од њих нудимо и облик виђања са тим дететом, јер ако си отац ваљда имаш у себи нешто, нешто што може да се пробуди. То дете има део његове крви, део његовог меса, њега", каже Вера Тотић из тог удружења.

Према њеним речима, има их који кроз све то прођу и наставе својим путем, као да се ништа није десило.

Јасмина Ђоковић је пре годину дана ДНК тестом доказала ко је отац њеног детета. Иако је узимање узорка за анализу потпуно безболно, био је то, каже, велики стрес за дете.

"Отац је дошао у алкохолисаном стању, дете је то много тешко поднело. Велики стрес је преживела, и после те ДНК анализе и правде која је на нашој страни, и даље не добијамо алиментацију, не жели да виђа своје дете", прича Јасмина.

Како кажу у Институту, било је случајева, мада ређих, да је мајчина несигурност била разлог за ДНК тест.

"Мајка детета не зна, једноставно није сигурна, ко је билошки отац њеном детету и тада долази са једним, другим, па са трећим партнером", каже доктор Стојковић.

Било да отац не жели да призна дете, или да је то одлука мајке која самостална и ситуирана жели да искључи оца из дечијег живота, последице по дете су велике, кажу психолози. Тога родитељи нису увек свесни.

"Свако дете у формирању свог идентитета има снажну потребу да зна ко су му биолошки родитељи. И када оно у једном тренутку пита 'где је мој тата' и ако не зна ко му је отац, и не зна из којих разлога то не зна, ствара се велика конфузија и велики осећај несигурности", каже породични психотерапеут Вера Деспотовић.

Осећај кривице неретко обележи њихово одрастање, а много снаге и храбрости им треба, напомињу психолози, када дође тренутак да они сами заснују породицу.