Повећање старосне границе осетљиво питање

Државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић каже да је реформа пензијског система комплексно питање коме треба поступити озбиљно, као и да не треба доносити било какве одлуке које ће касније произвести тежу последицу.

"Када говоримо о померању старосне границе за мушкарце и жене и о продужењу радног века, треба рећи да то није једноставно, већ врло комплексно економско питање и да треба приликом доношења одлуке и приликом разговора и разматрања узети све параметре у обзир", рекла је за Јанковићева гостујући у Дневнику РТС-а.

Указала је и на то да је у Србији просечан животни век краћи од животног века грађана у развијеним западним земљама.

Према њеним речима, у овом тренутку просечан животни век за мушкарце је 71,6, а за жене 76,8, док је у развијеним земљама та граница преко 80 година.

Указујући да су мере безбедности здравља на раду на много развијенијем нивоу у западним земљама, она је навела да све то мора бити много ефикасније и боље.

"То је комплексно питање, којем треба поступити озбиљно и не доносити било какве одлуке које ће касније произвести тежу последицу. Потребна је озбиљна анализа", рекла је Јанковићева.

Истакла је, међутим, и да касније пензионисање има позитивних страна. Према њеним речима, и сада има људи који раде и после пензионисања.

Јанковићева је истакла и да у промоцији активног старења треба омогућити људима који то желе и који могу да раде.

"Није све тако једноставно и није све исто за свако занимање", рекла је Јанковићева.

Државна секретарка је истакла и да развијањем сервиса и услуга за најстарије у складу са њиховим потребама и промоцијом активног старења држава може да обезбеди лагодан живот старијим грађанима, поред финансијског дела када је реч о редовној ислати пензија.

"Када кажем сервиси, мислим пре свега на сервисе помоћи и неге у кући, дневне боравке, клубове и развој новијих услуга у складу са претходном анализом потреба грађана. То је оно што радимо и што сваке године финансирамо у сиромашним општинама", рекла је Јанковићева.

Само 20 општина нема развијену конкретну услугу помоћи у кући, али Јанковићева очекује да се до краја године развију и у тим општинама.

Када су у питању проблеми са дозволом за рад старачких домова, посебно приватних, Јанковићева је истакла да се проблем решава свакога дана.

"Нетачно је да се не води рачуна. Сви домови, 120 приватних и 40 државних, послују под дозволом и испуњавају услове. Ускоро се очекује да се поново провери квалитет рада и сви инспектори су на терену", нагласила је Јанковићева.