Законом до више донора

У Европи, више од 65.000 људи чека трансплантацију, а сваких 11 минута у свету лекари стављају неко ново име на листу чекања. Статистика сведочи и да сваког дана чак 18 особа на планети умре чекајући нови бубрег, јетру, срце. Пацијенти из Хрватске који су имали трансплатацију посетили су Србију.

У Србији последњих година доста се ради на популаризацији те области. У томе нам помажу и лекари из Хрватске, земље која у овом тренутку има највише донора и урађених трансплантација на европском континенту. Њиховим добрим резултатима допринела су и удружења трансплантираних пацијената. Ових дана били су гости Београда.

Орган је лек, а трансплантација начин лечења, често и једини начин за оне пацијенте којима су оболели или неповратно отказали поједини органи.

Да би се трансплантациони програм развијао неопходaн je лекарски кадар, да организација између институција буде добра, као и јака подршка надлежног министарства и државе, и финансирање тог програма.

Битну улогу имају и удружења пацијената и медији. То су најважније поруке које су у Београд донели гости из Хрватске, који живе захваљујући хуманости неких добрих људи.

Мирела Панџић живи са трансплантираним срцем и пита се зашто сахранити масу људи, потпуно непотребно, са свим органима који би могли спасити друге.

"Прошле године у Хрвартској 400 људи је наставило живот захаљујући првенствено кадаверичним давањима, што значи да су узети органи са мождано мртве особе. Код нас одбијања нема, људи су схватили да је то потребно јер то спасава живот", објашњава Панџић.

Иако Србија не може да се похвали завидним резултатима у овој области, гостима из Хрватске могли смо да се похвалимо да је после 14 година паузе поново урађена трансплантација срца.

Маријана Теодоровић, која води удружење које је основао њен син Марко коме је срце пресађено у Америци, који нажалост више није жив, каже да после свега ипак верује у развој трансплантационог програма и у нашој земљи.

За Маријана Теодоровић из Удружења "Донор херој" најбитније су воља и жеља. "Ја нисам стала после смрти мога сина, и даље се борим, водим Удружење. Тако и држава, све се може када се хоће. Ни ове суседне земље нису то преко ноћи урадиле", каже Теодоровић.

Из Хрватске поручују да би помогла измена закона и усвајање модела тзв. претпостављене сагласности по ком су сви грађани даваоци, уколико то изричито не одбију и упишу се у регистар недавалаца.

Директор Клинике за нефрологију КЦС др Радомир Наумовић сматра да се мора променити Закон о трансплантацији. "Што се тиче кадра, имамо га, али не довољно. Трансплантација је тимски рад и важно је што раније укључивати младе лекаре у овај посао", каже Наумовић.

У овом тренутку у Србији на трансплантацију бубрега, јетре, срца, плућа и рожњаче чека више од 2.000 људи.