(Не)безбедни градови

Инциденти у школама, на улицама, у породицама, изнова отварају проблем безбедности у Србији. Полиција нема одговор на питање који су градови најбезбеднији, а који најризичнији за живот. Истраживањем невладиног сектора утврђено је да се осећамо мање безбедно него прошле године.

Највећу опасност грађани виде у порасту уличног криминала и вршњачког насиља, резултати су истраживања Београдског центра за безбедносну политику. Један од разлога је и све лошија економска ситуација.

"Ако питате људе зашто се осећају безбедно, половина ће вам рећи зато што живе нормално и поштују ред и закон, а с друге стране све мање и мање људи се ослања на полицију", каже Kатарина Ђокић из Центра за безбедносну политику Београд.

Према њеним речима, спремност на насиље као вида самоодбране се повећава што је мање поверење у државне институције.

Да се више не осећају сигурно у своме граду, Новосађани су прошле недеље надлежнима послали поруку протестом. Осећај грађана је једно, а статистика нешто сасвим друго, одговара градоначелник и позива се на полицијске податке - да је безбедност иста као претходних година. Тај град, после четири године има начелника полиције, а до краја наредне, обећава се и 300 полицајаца више.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић каже да је отворено питање безбедности у школама у погледу прегледа свега онога што се уноси у школе, што је одмах наишло на отпор.

"Испало је да желимо да претресамо школске торбе ђацима, а сви родитељи и професори су нас подржали у томе. Отворили смо питање радног времена угоститељских објеката, а онда смо добили невероватан напад, да уводимо полицијски час", каже Вучевић.

Економска криза узрок је свих других криза, каже први човек Новог Пазара, у коме је више од половине становника незапослено. Последица - пораст насиља и бруталних убистава.

Градоначелник Новог Пазара Мехо Махмутовић каже да се тај град практично налази у непосредној близини нових граничних прелаза, да су границе на непуних двадесетак минута од Новог Пазара прилично порозне и појачавају пораст криминала у граду.

"Формиран је и Савет за безбедност где ћемо направити једну Стратегију да пробамо заједно да решавамо те проблеме", каже Махмутовић.

Градоначелници су сагласни: Питање безбедности задатак је целог друштва, од породице до свих надлежних институција. Због тога је Влада у априлу усвојила Стратегију рада полиције у заједници. У току је израда Акционог плана, кажу у Министарству унутрашњих послова.

"Грађани очекују још више у наредном периоду да заиста око овог интервентног реаговања будемо што више и што брже присутни на месту догађаја и очекивања грађана да полиција буде што видљивија на терену јер тиме се повећава осећај сигурности", каже Голуб Гачевић из Министарства унутрашњих послова.

Супротно осећају грађана и резултатима истраживања, у МУП-у тврде да је у Србији безбедносни амбијент повољан. То поткрепљују подацима да се од 80.000 евидентираних кривичних дела годишње расветли скоро 60 одсто случајева.