Шта кочи повратак младих стручњака

У последњих 20 година из земље је, према подацима Завода за статистику, отишло готово 200.000 људи, сваки шести са факултетском дипломом. Међутим, процењује се да је земљу напустило бар двоструко више људи.

Сваке године свршени средњошколци уписују неки од светских универзитета. Тамо се школују и најчешће остају. Зато је један од највећих изазова представља њихов повратак у земљу.

Тешко је проценити колико је земља у последње две деценије изгубила одласком младих, факултетски образованих људи. Ззбог тога је потребно пронаћи начин да се одлив мозгова преточи у прилив знања.

Србија у просеку издваја од 1.500 до 2.000 евра годишње по студенту. За четири године то укупно износи 8.000 евра. Ако се томе дода и једна година мастер студија, то је најмање 10.000 евра.

Међутим, има и оних који студирају ван земље, али желе да се врате и да оно што су научили у иностранству примене у Србији.

"Нико од наших студената не тражи да им се нешто да на сребрном тањиру. Желим прву прилику, да имамо прилику да радимо, да имамо прилику да стварамо", објашњава студент Универзитета у Њујорку Александар Јаковљевић.

Сличног мишљења је и студент Универзитета у Риму Бојан Аранђеловић који каже да је отишао у иностранство како би стекао светско знање и вратио се у Србију где би покушао да то знање уновчи.

"Али тај моменат не преовлађује код нас. И код нас је прва ствар љубав према Србији, допринос развоју овог друштва", истиче Аранђеловић.

Потребна сарадња повратника и оних који су остали

Професор Факултета организационих наука Јован Филиповић каже да Србија не сме да дозволи да се ствара анимозитет између људи који се враћају и оних који су овде.

"Успеха неће бити уколико искључиво почивамо на знању из Србије или искључиво на знању људи из дијаспоре. Успеха ће бити искључиво у сарадњи једних и других", сматра професор Филиповић.

Добар магнет за повратак младих стручњака могла би да буде јача привреда. И министар иностраних послова Иван Мркић верује да ће се стручњаци вратити ако привреда ојача, и ако почнемо да се развијамо сходно потенцијалима, таленту, положају, историји и култури.

"Док тај замах не буде потупно остварен, свако у свом сегменту треба да размишља како да побољша свој положај и да их везује даље за земљу, јер они желе да се везују", поручује Мркић.

Највећа препрека за повратак многима је дуг процес признавања диплома стечених у иностранству. На Универзитету у Београду, међутим, кажу да је у последње три године одбијено само 11 захтева за признавање диплома ради запошљавања.

Проблем би могао да буде решен уколико посланици Скупштине Србије усвоје измене Закона о високом образовању. На тај начин би се омогућило да они који су завршили студије у иностранству, убудуће најдуже за три месеца знају да ли се њихова диплома признаје.