Матуре, од кича до вечери за памћење

Пред крај школске године ученици поправљају оцене, спремају се за завршне тестове и пријемне испите, али и за матурске прославе. Матура се обично слави у ресторанима, а ђаци и родитељи потроше много новца за прославу и гардеробу.

Вечера у ресторану кошта од две до седам хиљада динара, а нова гардероба и дотеривање су додатно оптерећење за породични буџет. Осим одела и матурских хаљина, новац се издваја и за фризуре, ципеле, али и за превоз до ресторана.

Културолози тврде да ресторански амбијент захтева галантност и раскош која иде до кича непримереног ученицима. Иза свега, кажу, стоји криза идеја, па зато плаћамо више.

"То је као нека врста преноса једног вулгарнијег венчања на средњошколски или основношколски ниво. Мени се чини да нам је потребна једна нова генерација организатора догађаја који ће стварно да осмишљавају неке нове концепте", објашњава културолог Милена Драгићевић Шешић.

Естетичари кажу да би прослава била могућа и у џинсу ако би генерације имале јаког вођу. До тада, међу осмацима који по препоруци надлежних славе у школама, остаје жал за ресторанима.

Недовољно прикладног простора за прославе 

Заговорници славља у ресторанима истичу да су школске сале често мале и загушљиве, и истичу како су претходне генерације славиле у ресторанима.

Иако је потреба да се матура прослави ван школе разумљива, најчешће није лако доћи до прикладног простора јер су друштвени простори приватизовани.

Мало је простора за младе, а домови омладине су притиснути захтевима културне политике да зарађују новац уместо да праве програме.

Неке школе имају вишедеценијску традицију прославе матуре искључиво у свом простору. У пипремама учествују и слављеници.

"Мислим да је јако важно да деца одлучују и учествују у томе да ли ћемо имати ди-џеја или живу музику. Дакле, не кажемо им дођите тада и тада и тако ће бити. Нама петаци долазе и питају да ли могу да помогну", истиче психолог у Основној школи "Лазар Саватић" Бранка Тишма.

Питање прославе у ресторану, кажу, нико не поставља. Једино о чему се сви брину и труде јесте да то буде вече за памћење.