Дуго коришћење антибиотика разлог епидемије

Министарка здравља Србије Славица Ђукић - Дејановић рекла је да још није утврђено да ли су смртни случајеви на одељењу ортопедије болнице у Ужицу повезани са избијањем епидемије коју изазива бактерије клостридија.

"Разлог за избијање ове епидемије је дуго коришћење антибиотика и то је још једно упозорење свим грађанима да антибиотике користе само када су прописани", рекла је Славица Ђукић-Дејановић новинарима у Скупштини Србије.

Министарка здравља је рекла да се испитују и сви други епидемиолошки услови у вези са избијањем те епидемије у ужичкој болници и да су све институције предузеле мере.

"Видећемо да ли су смртни исходи који су се у то време догодили на ортопедском одељењу ужичке болнице везани са саму епидемију и шта се ту заиста догодило. Не можемо без егзактних података", рекла је Ђукић-Дејановић.

Завод за јавно здравље Ужице саопштио је јуче да је од 23. априла, када је на одељењу ортопедије Опште болнице у том граду пријављена инфекција бактеријом која изазива дијареју, регистровано девет заражених пацијената од којих су два преминула.

У саопштењу се наводи да у "Завод нису стигле пријаве смрти од заразне болести, па то још увек не значи да се ова инфекција може сматрати узроком смрти ових пацијената".

Батут: Антибиостка терапија узрок инфекције 

Најчешћи узрок инфекције бактеријом клостридиум, која је пронађена и код два пацијента која су током празника преминула на одељењу ортопедије у ужичкој болници, је антибиотска терапија, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут".

Наводи се да су антибиотици узрочник код 90 одсто инфекција овом бактеријом и усвојен је став да сваки антибиотик може бити одговоран за настанак инфекције, а нарочито клиндамицин, ампицилин, амоксицилин и цефалоспорини.

Осим антибиотика, како се наводи, ризик за инфекцију овом бактеријом су боравак у болничкој средини, инвазивне дијагностичке процедуре и хируршке интервенције у гастроинтестиналном тракту, тешко основно обољење, пад имунитета, старије животно доба, пропусти у поштовању основних хигијенских мера у здравственој установи.

Из Батута поручују да је реч о веома отпорној бактерији која недељама може преживети на подовима, санитарији, телефонима, столицама, дијагностичкој опреми.

"Резервоар бактерије је земља, док 20 до 40 одсто здравих животиња и три одсто здравих људи носи ову бактерију у дебелом цреву као део нормалне цревне флоре, док је у болничкој средини резервоар инфицирани пацијент", наводи се у саопштењу.

Како се наводи, пут преношења у здравственим установама су контаминиране руке медицинског особља и површине у окружењу, а у популацији контаминирана вода, храна и руке.

У овој установи наводе да се период од настанка инфекције до појаве симптома не може тачно одредити и у случају да је инфекција узрокована ординирањем антибиотске терапије, варира од кратког периода после ординирања антибиотске терапије до неколико недеља, након завршетка антибиотске терапије.

Озбиљне компликације инфекције овом бактеријом могу бити токсично запалење мегаколона, перфорација дебелог црева, сепса и смртни исход, навиди се у саопштењу.

Из Батута поручују да су основне мере превенције рана дијагноза и лечење, затим рестрикција антибиотске терапије кад год то основно обољење дозвољава, хигијена руку и особља и пацијената, примена мера изолације, надзор над пацијентима у ризику и дезинфекција предмета и опреме у пацијентовом окружењу.