Секулић: Медијска реформа у ћорсокаку

Медијска реформа је у ћорсокаку, а Влада Србије не би требало да жртвује тај процес зарад важних државних послова, попут решавања питања Косова и добијања датума за почетак преговора са ЕУ, закључено је на скупу о слободи медија.

"Неизвесно је доношење новог Закона о информисању и изгледа да је могуће одлагање усвајања тог закона на неодређени рок", рекао је председник Управног одбора Асоцијације медија и главни и одговорни уредник агенције Фонет Зоран Секулић на скупу у Медија центру.

Секулић је истакао да је тај закон важан јер предвиђа прекид буџетског финансирања медија од 1. јануара 2014. године, као и да држава до 15. септембра распише конкурс за пројектно финансирање за следећу годину.

"Закон је важан и јер предвиђа кратке рокове за озбиљне промене, попут приватизације преосталих 66 државних медија, која би требало да се заврши до краја 2014. године", рекао је Секулић.

Секулић је подсетио да је Србија, у складу са Медијском стратегијом, требало да до краја марта добије медијске законе, али није познато када ће они бити донети ни колико ће медијских закона бити усвојено.

"Медијска реформа у Србији улази у критичну фазу и доношење новог Закона о информисању и закона који се односе на електронске медије је у ћорсокаку и изгледа да је могуће одлагање на неодређени рок", рекао је Секулић.

Истакао је да ниједан реформски процес, па ни медијска реформа, не би требало да буде жртвован због великих државних послова, попут примене бриселског споразума о Косову или добијања датума за почетак преговора са ЕУ.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Саша Мирковић и председник Управног одбора Асоцијације медија Зоран Секулић упозорили су данас на заједничкој конференцији за новинаре представника новинарских удружења и медијских асоцијација на опасност успоравања, па и одлагања медијске реформе.

Министарство културе и информисања раздвојило нацрте закона о електронским медијима и јавним сервисима, док је нацрт закона о јавном информисању на усаглашавању у другим министарствима, иако је јавна расправа о том документу завршена пре више од месец дан, напоменули су учесници скупа.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Саша Мирковић је рекао да је, као члан радне групе Министарства културе и информисања за израду закона о електронским медијима и јавним сервисима, требало да потпише овај нацрт закона, али да је Министарство неколико сати раније представило раздвојене нацрте ових закона.

У Министарству трговине и телекомуникација одржан је и састанак поводом израде Нацрта закона о оглашавању, додао је Мирковић и најавио да је АНЕМ спреман да учествује у његовој изради.

Председник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић је нагласио да идеја о буџетском финансирању јавних сервиса није добра, јер се оставља широк простор за "одокативну процену" власти шта и колико може дати јавним сервисима.

Председник Локал преса Дејан Миладиновић рекао је да не воли да гледа у општинске буджете као једини спас за локалне медије, због чега подржава усвајање закона о јавном информисању.

Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић стрепи да ће усвајањем два закона, о електронским медијима и јавним сервисима, због одржавања буџестког финансирања, престати да постоји већима медија у Србији.

Преласком на буџетско финансирање локални медији ће до завршетка периода приватизације добити статус јавних сервиса, а сви који радимо у локалним медијима знамо шта то значи, објаснио је Обрадовић.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић најавила је да ће ово удружење бити против Закона о јавном информисању, уколико не буде прописана обавеза да се из локалних буџета издваја најмање два одсто за финансирање локалних медија.