Мермерне слике надгробних споменика

На споменицима у Србији појединци осликавају животиње, куће, аутомобиле. Осим необичних слика, многи у камен клешу и разне поруке. Осликавање надгробних споменика, народни обичај стар пола века, својеврсна је порука живима. Некада су тако породице показивале поштовање према појединцу, данас, за неке, то је статусни симбол.

Муж и жена за огњиштем, човек са коњем, Ђорђевић са пивском флашом, Јовановићи са аутомобилом. Неуобичајене мермерне слике, на појединим обреновачким надгробним споменицима.

Љиљана Милановић из Јавног комуналног предузећа Обреновац каже да су закупци тих гробних места обично људи из иностранства који се појаве само за време сахране, "евентуално до годину дана се појављују, после годишњице врло ретко долазе".

"Осликавају како су живели и онда то преносе на споменике", објашњава Милановићева.

Правила шта може да се ослика или напише - нема. Зато има колике димензије гробнице могу да буду и колико то кошта. Споменик, који најчешће подижу и осликавају за живота, кошта и до 25 хиљада евра.

Саша Благојевић из обреновачких погребних услуга каже да је њихов највећи мотив због чега праве овакве гробове доказивање и једна врста статусног симбола, како би се доказали у свом граду, колико су успели, како су успели и шта су урадили у животу.

Неки су отишли и корак даље. Алимпије Грујић из Кобушнице код Неготина, уместо осликавања себе и свог живота, направио је породичну капелу. У њу је својевремено уложио 50.000 марака. Унутра су спремне и ракија и чаше.

"Дај да то направимо док смо живи, јер никад се не зна како човека затекне до смрти, сад чекамо ако буде и кад буде, нека је спремно не треба ништа више да се инвестира", каже Грујић.

Алимпијева капела, добро је дошла и за књижевно вече. У исто време кад је освештана, у њој је промовисана и књига његовог брата. Тада се на овом месту окупило готово 80 људи, међу којима и књижевници из Београда.