Рушење "Скадра"

Седмог маја навршава се 14 година од бомбардовања зграде Генералштаба у Немањиној улици у Београду. Ни после толико времена нема једногласног става струке и државе да ли тај објекат треба срушити или му вратити првобитни изглед.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Влада је, на предлог Републичког завода за заштиту споменика културе, 2005. године означила некадшњу зграду Генералштаба као културно добро. Недуго после тога поднет је захтев да се та ознака укине, а из Републичке дирекције за имовину као аргумент су навели да је одржавање рушевине у центру престонице и небезбедно и економски неисплативо. И да би зграда, када не би била споменик културе, могла добро да се прода.

Иако је захтев Дирекције за имовину одбијен 2007. године, прича о укидању статуса споменика културе није завршена. Поново је актуелизована почетком године, када је шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан из Уједињених Арапских Емирата имао више идеја за санацију зграде, али свака је подразумевала такве промене да би јој се претходно морао укинути статус споменика културе.

У међувремену, Министарство грађевине и урбанизма покренуло је иницијативу да се зграда обрише из регистра културних добара.

Помоћник министра грађевине и урбанизма Александра Дамњановић рекла је гостујући у емисији Око да је тај захтев упућен после извештаја републичког грађевинског инспектора по извршеном ванредном инспекцијском прегледу објекта.

"Од бомбардовања стање се погоршава, оно што је скренуло позорност Министарства јесте питање сигурности, одвијања саобраћаја у Немањиној улици. У извештају инспектора стоји да у случају неке елементарне непогоде може доћи до урушавања делова објекта, што може угрозити животе и здравље људи, одвијање саобраћаја и имовину људи", наводи Дамњановићева.

Међутим, архитекте се томе жестоке противе. Aрхитекта Бојан Ковачевић оцењује да извештај делује позоришно. "Први пут чујем да је могуће да се визуелно утврди угиб конструкције. Мислим да је нешто сасвим друго у питању, а то је посета шеика из Емирата који је покренуо ту идеју", наводи Ковачевић.

Додаје да је и 2007. године "играна потпуно иста игра". "Тада су надлежне институције констатоване да од тренутка проглашења до тада нема никаквих промена у диспозији културног добра, и да нема никаквог разлога да му се скида заштита. Потпуно је дирљива констатација да до априла месеца 2013. није био угрожен саобраћај, али сада, непосредно после шеикове посете, постаје нагло угрожен", истиче Ковачевић.

Међутим, Александра Дамњановић појашњава да је само реч о визуелном иснпекцијском прегледу, са аспекта угрожавања људи и имовине у Немањиној. "Чак и кошава, може да однесе неки део објекта и угрози живот и здравље пролазника", каже Дамњановићева.

Како се скида ознака споменика културе

Ненад Мијатовић из Републичког завода за заштиту споменика културе објашњава да је процедура за скидање ознаке споменика културе јасна. "У извештајима који се достављају Заводу за заштиту споменика културе треба да се види да ли је културно добро изгубило своје својство и намену због чега је проглашено за споменик културе. Када се то уради, Завод, у зависности од тога шта архитекте наведу у свом извештају, образлаже да ли ће то бити тако или не и предлог шаље Министарству, које доноси коначну одлуку", објашњава Мијатовић.

Александра Дамњановић истиче да је важан још један аспект приче. "Власник објекта је Србија. У Закону о културним добрима пише да власник сноси трошкове одржавања тог објекта до висине прихода које има од њега. Коју ми то корист имамо од ове зграде", наводи Дамњановићева, али наглашава да није на Министарству да процењује да ли треба задржати објекат, вратити му првобитни изглед или га порушити.

"Има више аспеката, један је архитектонско наслеђе, затим безбедност, економска одрживост - одлуку о томе донеће пре свега струка у договору са власником, а то је држава Србија", наводи помоћница министра која додаје да нико није правио озбиљну анализу шта је најисплативије.

Јавност је, како наводи, у случају Генералштаба доста подељена, "имамо ставове за рушење, и апсолутно противљење". "Објект треба довести у стање да не угрожава живот и здравље људи, направити финанисијску анализу колико би различите варијанте коштале, а потом ће власник, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе, донети коначну одлуку", закључује Дамњановићева.