Годишњица Титове смрти

Поштоваци некадашњег доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита обишли су његов гроб у Кући цвећа, обележавајући 33 године од његове смрти.

Прва је на гроб цвеће положила удовица Јованка Броз, а за њом и остали грађани из свих крајева бивше СФРЈ, највише Словенаца и Македонаца.

Они су дошли, окићени беџевима са Титовим ликом, носећи заставе СФРЈ и некадашњег Савеза комуниста, као и капе са петокраком.

Међу посетиоцима био је и Јошка Броз, Титов унук.

"Порука свима је да смо ипак живели најбоље, а то је доказ и све већи број људи. Видите колико је данас дошло људи у Кућу цвећа, а колико ће их тек бити 25. маја", рекао је Јошка Броз.

Доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито, преминуо је 4. маја 1980. године у болници у Љубљани. Четири дана касније, на сахрану у Београд дошло је 700.000 људи. Присутно је било 209 државних делегација из 128 земаља света. Био је то најпосећенији погреб неког државника у 20. веку.

Тито се на челу Југославије налазио пуних 35 година и имао је несумњиво велики углед у свету, а био је и један од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које се се на крају показало као неодрживо - Устав из 1974. године, а специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерешив проблем када се распао Савез комуниста Југославије.

Рођен је Кумровцу, у хрватском Загорју 1892. године, у мешовитој хрватско-словеначкој породици, а као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату, између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915. године, па је извесно време био заробљеник, а у његовим званичним биографијама навођено је да је учествовао и у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. године њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је од 1936. до 1937. године у Коминтерни у Москви, у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака. Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату Партизански покрет, односно Народноослободилачку војску, а из рата је изашао као легендарни вођа.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након Другог светског ратарата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора", чиме је у ствари уништен читав тадашњи грађански слој.

Тито је остао упамћен и по томе што је 1948. године одбио Стаљинов притисак, односно Резолуцију Информационог бироа комунистичких партија, након чега је деценијама добијао значајну финансијску помоћ од САД.