Почиње изок, сибин, цветан, летан - мај

Мај је пети месец у години и има тридесет један дан. Његов назив је како грчког, тако и латинског порекла.

Изворно име месеца код Словена је Велики травен, а користили су се и следећи називи: изок, сибин, цветан, летен, розоцвет, розњак, шчебој, швибан. Белоруси га називају травен, Лужички Срби рожовник (такође и меја), Чеси кветен, Украјинци травник, писеник или мисјац -громовник.

Древноруски назив травни се није одржао, сада се назива маи. Осим Руса, Срби, Пољаци и Бугари користе данас искључиво грчко-латински назив мај.

Назив месеца свибањ, или свибан потиче од биљке свиба (лат. Cornus sangunea), која цвета током маја, а цвет јој је беле боје. Код Хрвата је сачуван овај назив, преноси ВИА.

Ове године православни  Ускрс славе 5. маја. Бројни су  непокретни празници током месеца маја: Ђурђевдан 6. маја, Марковдан 8. маја, пророк Јеремија 14. маја, Јован Богослов 21. маја, летњи св. Никола 22. маја, св. словенска равноапостолна браћа Ћирило и Методије 24. маја. Код Срба се током месеца посебно славе и двојица националних светитеља, Спаљивање моштију св. Саве 10. маја, као и св. Василије Острошки 12. маја.

Католицима и протестантима Спасовдан (код Хрвата: Узашашће Господње- Спасово)) је ове године 9. маја а Духови 19. маја, а само католицима Пресвето Тројство 26. маја и Тијелово 30. маја   

Јеврејима је ове године  15. и 16. маја (заправо од 14.5. након заласка сунца) празник Шавуот, слави се 50 дана после Песаха, као  радост од Бога дариваног закона и свете књиге Торе. То је уједно и празник жетве пошто су пристигли први плодови земље и сазрело прво воће.  Пре тога, ове године 8. маја је "Дан Јерусалима", слави се од 1967. када је после 19 векова Град уједињен и под јеврејском управом.

У немачком говорном подручју друга недеља у мају је дан мајки, преноси Верска информативна агенција.

Првог дана маја се прославља празник рада, као државни празник. Уведен је од стране Друге  интернационале 1889. године у знак сећања на жртве радничких протеста.

Папа Пије XII је за заштитника радника прогласио 1955. године св. Јосифа, поочима и хранитеља Христовог, који се бавио дрводељством, с тим да се Првог маја има славити његов спомен под називом "Св. Јосиф Радник". Овом светитељу је посвећена мала католичка црква на Карабурми.

У нашем народу се понегде сматра да ће, ако мај буде сув, бити гладна година. Мајска киша, али и роса је благодат, а мраз је несрећа. Што више буде кише, биће више жита и вина. Мајска грмљавина означује родну годину.