Годишњица Другог српског устанка

Обележено је 198 година од почетка Другог српског устанка полагањем венаца на споменик устаницима у Такову код Горњег Милановца.

Венац је у име Владе Србије положио министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Министар је подсетио да је Други српски устанак означио обнову наше државности, почетак стварања модерне земље и постављања темеља савремене Србије.

"Посета овом крају представља изузетан доживљај јер је то жива историјска читанка Србије, где је више пута засијала буктиња слободарства", рекао је Обрадовић на државној церемонији у Такову.

Историјска сећања, како је истакао, растужују, али и охрабрују у борби за бољу будућност.

"Државничка и дипломатска мудрост српских првака, поред њихових ратних успеха, треба да служи за наук нама, нарочито у времену тешких искушења", каже министар.

Обрадовић је истакао да треба неговати националне научне дисциплине, нарочито историјографију.

"Наша је дужност да укажемо на потребу помирења са свима. Опредељени смо да живимо у миру, градећи демократску државу која ће нашој земљи донети прикључење европској породици", наглашава министар Обрадовић.

На Спомен - комплекс венце су положили и представници општине Горњи Милановац, Војске Србије и други званичници.

Церемонију обележавања годишњице Другог српског устанка организовали су Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова у сарадњи са општином Горњи Милановац и Министарством одбране.

По завршетку церемоније изведен је уметнички програм.

Почетак борбе за ослобођење

У Такову крај Горњег Милановца налази се меморијални комплекс посвећен догађајима из 1815. године када је Милош Обреновић, након празничног богослужења у цркви-брвнари на Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем.

Тиме је почео Други српски устанак који је водио коначном крају турске власти на овим просторима, а после двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.

Он је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру туског царства и своју власт у Србији.

Хатишерифом од 1830. године Србији је призната аутономија.

У оквиру комплекса, поред цркве-брвнаре, налази се и музејска поставка која је смештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша како полаже заклетву пред устаничким првацима.

Милош Обреновић је на скупу старешина у Такову 23. априла 1815. године објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од отоманске власти.