Дан сећања на жртве холокауста

Код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату на Новом Београду у оквиру некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште, венце су положили представници Владе Србије, преживели заточеници, као и представници Израела и Немачке.

Централну комеморативну свечаност поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату предводила је министарска здравља Славица Ђукић Дејановић.

Венце су положили и шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, као и представници Града Београда, удружења логораша, чланови породица страдалих, дипломатски представници и представници Савеза јеврејских општина Србије и Савета ромске националне мањине.

Живојин Митровић из Националног савета Рома каже да "данас преносимо поруку да смо сретни што и даље постојимо, да смо сретни што ће наша деца живети лепше боље и срећније у европској Србији".

Рубен Фукс из Савеза јеврејских општина Србије сматра да сва три народа заслужују своје меморијалне музеје у којима би успомена на страдале била трајно забележена.

Лазар Крстајић (88) са Дурмитора, један од преживелих логораша, такође је положио венац. Крстајић је новинарима рекао да је у логору био од маја до септембра 1943. године и да од завршетка рата станује у Земуну.

За датум обележавања "Дана сећања" узет је 22. април 1945. године када је група од 1.075 преосталих заточеника кренула у пробој усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "српски Аушвиц".

Тада се само 127 логораша домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, а највећи је био јасеновачки систем логора смрти.

Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које потврђује и Центар "Симон Визентал", у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000, а у њима скончало близу 20.000 деце до 14 година старости.

На територији Србије највећи логор је био Бањица који је под управом Специјалне полиције квислиншке владе Милана Недића формирао немачки Гестапо и у коме је ликвидирано око 80.000 људи.

Кроз логор "Старо сајмиште" који се налазио на територији тадашње НДХ, прошло је око 100.000 људи, од тога је у самом логору убијено 20.000, највише Јевреја, а још толико на стратиштима око града.

Више од 50.000 људи одведено је на пут без повратка у логоре смрти Бањица, Трепча, Јасеновац и даље у Норвешку, Грчку, Немачку, Пољску и Аустрију.