Едукација за очување менталног здравља

Борба за очување менталног здравља задатак је свих, од државе, преко министарстава и служби за социјални рад, све до појединца. Ментално здравље, међутим, помињемо само када се нешто деси.

Директор Болнице за психијатријске болести "Лаза Лазаревић" Милутин Ненадовић рекао је да су афективни ментални поремаћаји међу популацијом присутни са пет одсто код мушкараца и око девет одсто код жена.

"Начин за очување менталног здрављa је едукација становништва, повећање броја професионалаца и приближавање заштите и унапређења менталног здравља ка општој популацији, рекао је Ненадовић, гостујући у Дневнику РТС-а. 

Иако сви покушавају да објасне зашто је Љубиша Богдановић у Великој Иванчи убио 13 особа, после свега што смо чули о томе поставља се питање да ли узроке треба тражити дубоко у друштву и да је све то што се догодило последица нечињења институција, државе, друштва или нас самих?

Ненадовић је рекао да не може да се сложи са констатацијом да кривицу треба тражити у друштву, јер су оваква монструозна и масовна убиства, у комбинацији са самоубиством, углавном диктирана из човека.

Ненадовић је уверен да се у случају Љубише Богдановића ради о примарном ендогеном узроку односно о поремаћају структуре личности. Он каже да су депресивне болести или афективне психозе или урођене или генетски опредељене.

Главни проблем код таквих случајева је што они нису изучени, пошто се ретко догађају и нису предвидиви. "Нема могућности њиховог истраживања већ се наука служи евиденцијом већ догођеног и сумирањем таквих појава", каже професоре Ненадовић.

Директор Болнице "Лаза Лазаревић" објашњава да у случавима масовних убистава, какав је био у Великој Иванчи, постоји и нешто алтруистичко. Као последица пароноидиног и тужног расположења, болесници се одлуче да од надолазећих проблема, безизлазности, економске невоље и сиромаштва убиством спасу своје ближње.

Проблем је што се такви болесници тешко препознају у околини и, неретко, уопште не стижу до институција и лекара, каже доктор Ненадовић, апострофирајући да се душевни поремећај етикетира и избегава у јавности, и код нас и у свету.