Црна зора у Великој Иванчи

Гости емисије Око сагласни су да су, иако ништа није указивало да би починилац стравичног злочина у Великој Иванчи могао да уради тако нешто, симптоми су готово сигурно постојали. 

Овде можете погледати/преузети емисију Око 

Психијатар и директор Панчевачке болнице Милан Милић каже да то што мештани и родбина Љубише Богдановића тврде да ништа није указивало да би он могао да убије толико људи потпуно разумљиво, јер сви живимо по принципу навике.

Објашњава да промене не морају да буду упадљиве, али да их је сигурно било, само што околина то није препознала.

"Кроз медије се данас провукло да је Љубиша устајао рано, а то је један од симптома тешке депресије. Депресивне особе устају рано, најтеже им је ујутру, јер их чека мучан и црн дан, па те и такве тешке одлуке доносе управо ујутру. Убијање детета од две године, говори о идеји опште пропасти, па га убиством чувате од тешких ствари са којима би морало да се суочи", објашњава Милић.

Са тиме је сагласан и криминолог Добривоје Радовановић, који каже да би важно било да знамо зашто је Љубиша био на ратишту, да ли је био добровољац или је био мобилисан. Ипак и поред тога не верује да је овај злочин последица посттрауматског синдрома.

"Или је реч о депресији или о шизофренији или је у питању психопатска структура личности. Човек не убија 13 људи, а да је нормалан", каже Радовановић.

Каже да су овакви поступци последица ломова у држави, али и личности. "Због сиромаштва можемо очекивати и већа масовна убиства", упозорава Радовановић и каже да је најважније предузимати превентивне мере.

Ива Савић из Центра за контролу наоружања у источној и југоисточној Европи упозорава да не постоји провера здравстеног стања људи који добијају дозволу за поседовање оружја.

"Било би добро када би се она увела приликом добијања дозволе, али би још боље било када би се прегледи радили и периодично, када човек добије дозволу за оружје", истиче Савић.

И Петар Пантић, председник скупштине Националне асоцијације за оружје, сматра да би лекарске прегледе требало увести. Каже да је највећи проблем што не постоји сарадња Министарства здравља и Министарства унутрашњих послова.

"Било би добро када би лекар који би установио да неко није погодан за поседовање оружја о томе обавестио МУП и да када би му се због тога дозвола одузела", сматра Пантић.

Иако је 1999. године уведена обавезна обука за добијање дозволе за оружје она се и данас спроводи само "про форме", каже Пантић.

Објашњава да људима не би требало забранити да поседују оружје, већ да је потребна већа контрола и подизање свести људи о томе шта је оружје и како оно функционише.

"Оружје не убија, убија човек", каже Пантић и додаје да је у Србији далеко више убистава било из нехата, случајно, јер људи не знају како се њиме рукује.