Ко све носи оружје

Трагедија која се догодила у Великој Иванчи, у којој је 13 особа убијено повод је за преиспитивање законских одредби о држању и ношењу оружја.

Удружења за оружје већ годинама упозоравају да је дозволу за држање и ношење оружја код нас лако добити. Већ неколико пута је најављивано да ће се закон мењати како би се пооштрили критеријуми за издавање дозвола за оружје.

Грађани Србије поседују милион и 100 хиљада комада оружја. Дозволу да га носи и користи има хиљаду и по људи. За издавање оружног листа довољна је обука за руковање оружјем и потврда да особа није кривично гоњена, али не и да је психички стабилна.

Петар Пантић из Националне асоцијације за оружје Србије подсетио је да је пре седам, осам година када се догодило масовно убиство у Јабуковцу рекао да је потребно увести лекарски преглед, и да ако лекар процени да особа није способна за ношење оружја то треба да пријави надлежним органима како би му се одузело оружје.

Дозвола за ношење оружја продужава се на сваких пет година. Са друге стране, дозвола за држање оружја је трајна и ретко се одузима.

Миљко Симовић из Министарства унутрашњих послова рекао је да када орган који води поступак посумња у здравствену способност осове он ће га упутити у здравствену установу да донесе уверење да се њему може поверити оружје за држање и за ношење.

Како је рекао, потребно је да се орочи евентуално, да ли је 3, 5 година довољно или је потребан краћи временски период да особа која већ поседује оружје буду подвргнута лекарском прегледу.

Психолози су ригорознији, па кажу да се лекарски прегледи морају обављати сваких годину дана, а код млађих људи и на шест месеци. Да је потребно мењати правила и процедуре сматра и премијер Ивица Дачић.

"Можда је ово и потреба да се мало више обрати пажња на неке друге ствари у друштву, а не само на полицијски рад као што је например редовни прегледи који треба да постоје за оне који се баве овим послом, као и за издавање дозвола за држање и ношење оружја итд", навео је премијер Дачић.

Поседовање и коришћење оружје дефинисано је законом из 1992. године.