Уређење области инспекцијског надзора

Министар правде и државне управе Никола Селаковић најавио је доношење закона о инспекцијском надзору који ће отклонити постојеће проблеме у тој области и омогућити ефикасну котролу рада и квалитета роба и услуга, као и смањити корупцију и сиву економију.

"Најважнији приоритети ове владе су изградња правне државе и институција које ће обезбедити владавину права, као и стварање што повољнијег пословног окружења у ком ће се повећати инвестиције, а смањити незапосленост", рекао је Селаковић у Скупштини Србије.

Отварајући VI Европски правни и политички форум на тему "Како инспекције могу заштитити грађане Србије и економију?", министар је указао да ће уређење области инспекцијског надзора умногоме допринети остварењу поменутих приоритета.

Регулисање тог питања осигураће пословање по прописима, омогућити делотворнију борбу против корупције и побољшати регулаторну политику, јер инспекције заузимају круцијално место у обезбеђивању поштовања прописа у различитим областима друштвеног живота, објаснио је Селаковић.

Министар је нагласио да ће прописивање јасних правила поступка надзора и утврђивање овлашћења инспектора с једне, и права и обавеза субјеката надзора, с друге стране, довести до смањења корупције.

То је овде од посебне важности, јер је реч о службеницима који на лицу места обављају свој посао, субјектима који у очима грађана и привреде представљају лице државе. У том смислу је неопходно успоставити и делотворан систем контроле рада инспекција и правовремено и одговарајуће поступање по притужбама, нагласио је министар.

Министарство је, према речима Селаковића, свесно не само важности инспекцијског надзора за остварење приоритета, већ и потешкоћа које у овој области постоје, напомињући да је инспекцијски систем у Србији разуђен и недовољно координисан.

Постоје 33 инспекције у оквиру 14 министарстава. Преко 1.000 закона и подзаконских аката уређује њихов рад. Недостатак сарадње, преклапање и дуплирање делокруга и послова, као и честе и дуготрајне контроле оптерећују рад привредних субјеката и црпе снагу и умањују ефикасност надзора, навео је Селаковић.

Израда нацрта закона

Министарство правде и државне управе је због тога, како је нагласио, успоставило сарадњу са америчком агенцијом за правну помоћ УСАИД-ом и немачком фондацијом за правне реформе ГИЗ-ом у поступку израде Нацрта закона о инспекцијском надзору.

У издради нацрта закона биће коришћен пилот пројекат ГИЗ-а који подразумева примену најбоље законодавне праксе и савремених регулаторних инструмената, најавио је Селаковић.

То ће, према његовом мишљењу, омогућити не само стварање квалитетног закона, вршењем детаљне анализе утицаја прописа, доношењем информисаних одлука у погледу законских решења, као и укључивањем свих заинтересованих страна и искоришћавањем њихових капацитета, већ ће генерисати и додатно знање у области регулаторне реформе у самом Министарству.

Будући закон ће морати да уреди поступак инспекцијског надзора, овлашћења инспектора и права и обавезе субјеката надзора, затим координацију међу инспекцијама, стварање генералног инспектората, како на републичком, тако и на окружном нивоу, или пак координациону комисију са тим задатком.

Закон такође треба да регулише повећање транспарентности рада инспекција, смањење административних оптерећења привреде, а да се при том не угрозити безбедност и квалитет пословања и обезбеди да се обавезани субјекти придржавају релевантних прописа у свом раду.

Такође је потребно, према речима министра, да закон одговори на питања како успоставити делотворан систем контроле рада инспекција, смањити корупцију и сиву економију побољшањем инспекцијског надзор, затим како повећати квалитет, доступност и предвидивост прописа и тиме олакшати пословање.

Ускоро градација у кажњавању прекршаја

Нови закон о прекршајима предвиђа јединствену евиденцију новчаних казни који ће омогућити градацију у нивоу кажњавања и правних и физичких лица с обзиром на то да ли се кажњавају први пут или су вишеструки повратници у прекршајима које третирају инспекцијске службе, најавио је вршилац функције председника Вишег прекршајног суда Зоран Пашалић.

Указујући да инспекцијски предмети чине свега 15,3 одсто укупног броја прекршајних предмета у Србији, он је навео да с обзиом на њихов утицај на привредне токове прекршајни судови на њих обраћају посебну пажњу.

Код тих предмета инспекцијске службе и прекшајни судови евидентирали су велики број проблема и све примедбе усвојене и унете у Предлог новог закона о прекршајима, рекао је Пашалић новинарима у Скупштини Србије пред почетак VI Европског правног и политичког форума.

Према речима Пашалића, Предлогом закона о прекршајима рокови за покретање и вођење прекршајног поступка повећани су са годину дана на две године, односно за вођење у апсолутном износу четири године (до наступања апсолутне застарелости).

"Оно што је врло важно је да ће прекршајни налог као нови институт у закону о прекршајима омогућити инспекцији да делује ефикасније и да конкретне ситуације решава одмах по инспекцијском надзору", нагласо је Пашалић.

Пашалић је додао да Нови закон предвиђа и јединствену евиденцију новчаних казни, као јединствени регистар лица која су кажњена у прекршајном поступку, што ће омогућити градацију у нивоу кажњавања било да су у питању правна или физичка лица која се кажњавању, први пут су у питању вишеструки повратници у прекршајима које третира инспекција.

"Након овог посла чека нас израда једног омнибус закона који ће новчане казне, које су сада у потпуном диспаритету у зависности од области, увести у једну раван, тако да ће за иста или слична дела или дела сличне друштвене опасности бити прописане истоветне казне", навео је Пашалић.

Вођа пројекта ГИЗ Мајк Фалке поручио је да је циљ форума подизање нивоа свести грађана када је реч о правним реформама и, посебно, процесу евроинтерграција Србије.

Фалке је истакао да је циљ регулисања инспекција у Србији заштита друштва и појединиаца од разних опасности, попут природних катастрофа, као и успостављање транспарентног и ефикасног уређења и повећање ефикасности привреде.

Амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби оценио је да је важно имати јасан и предвидљив режим инспекција, који штити грађане и олакшава пословање и указао на значај правилног спровођења инспекција, подсећајући на забринутост грађана Србије због недавних догађаја везаних за повишени ниво афлатоксина у млеку.