Коме иде имовина одузета криминалцима?

Према новом закону који је у скупштинској процедури Влада и Дирекција за управљање имовином доносиће одлуке о томе ко и како ће користити одузету имовину. Мањкавости претходног закона углавном се односе на располагање одузетом имовином, али и време привременог и трајног одузимања.

До сада је привремено или трајно одузето, између осталог, око 100 станова, 30 кућа, пословни објекти, неколико хотела, велики број аутомобила и уметнина.

О корисницима одузетих покретности и непокретности, одлучиваће Влада и Дирекција за управљање одузетом имовином. Станови коришћени на основу правне празнине, кажу у Дирекцији, изадаваће се по прецизној законској процедури, па ће се и даље од тога месечно убирати око 30.000 евра.

Захтев за трајно одузимање више се неће подносити у тренутку подизања оптужнице, јер је пракса показала да је то прерано.

"Сада тужилаштво подноси захтев суду и суд доноси решење о привременом одузимању у току поступка, док се поступак за трајно одузимање покреће тек по правоснажности пресуде којом је неко осуђен да је извршио крвичино дело", објаснила је директорка Дирекције за управљање одузетом имовином Биљана Павловић.

Нови закон прецизно регулише располагање одузетом имовином, што је била једна је од највећих мањкавости важећег закона, оцењују стручњаци.

Милан Шкулић каже да се привремено одузета имовина може продати и пре трајног одузимања, као на пример ствари које пропадају временом.

"Због недовољно јасне законске догме било је ситуација које су потенцијално биле спорне, где се продавала имовина за коју није било извесно да пропада губитком времена, попут слика, чак је било врло јасно да оне не пропадају временом", рекао је Шкулић.  

Током три године примене закона одузет је и велики број фирми. Неретко су међутим намерно изазивани стечајеви, тако што су власници пребацивали новац у друга предузећа.

"Да би се то избегло у закон је стављено излучно право, односно да имовина која је решењем обухваћена се прво излучује из комплетне стечајне масе, па се тек онда намирују стечајни повериоци", каже Биљана Павловић.

Главна порука закона је да се злочин не исплати, сагласни су и надлежни и стручњаци.

Нико не може да потврди колико је имовине до сада одузето и да ли је, како су претходних година тврдили надлежни, Србија лидер у региону у одузимању имовине криминалцима.

Попис је завршен, откривају у Дирекцији и тек после процене знаће се колико заиста вреди имовина заплењена од ступања важећег закона.