Канцер и Србија, борба за живот

Добра превенција и рано откривање тумора повећавају шансу за излечење пацијената до 80 одсто, упозоравају гости емисије Око. Лекари су сагласни и да редовни прегледи нису увек довољна превенција, јер има тумора са нестандардним симптомима.

Директор КБЦ Бежанијска коса онколог Владимир Ковчин истиче да готово свако обољење може да се излечи ако се открије на време, али да нема јасне деифниције шта је рано откривање болести.

За спречавање тумора репродуктивних органа, потребно је да жена једном годишње оде на комплетан гинеколошки преглед. Тек ако и након детаљних тестова постоји сумња на болест онда се раде допунски прегледи, објашњава начелница Болнице за гинекологију и акушерство КБЦ Звездара Александра Младеновић Михаиловић.

"Кампање за подизање свести о редовним прегледима су допринеле редовнијим контролама, али то није случај, рецимо, и са тумором јајника. То је подмукли тумор који се тешко открива, са нетипичним симтомима. Жене дођу тек када прокрваре, само 20 одсто их откријемо у првој фази", упозорава докторка Младеновић Михаиловић.

Истраживање које је спровело Саветовалиште за пацијенткиње оболеле од рака Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, показало је да постоје два типа жена када је реч о редовним лекарским прегледима.

"Проблем је личност жена. Постоје оне које су одговорне и савесне према себи и свом здрављу, и оне које то нису и нередовно одлазе на прегледе. Код њих је уочљива анксиозност, несавесне су и имају лоше механизме одбране. Негирају проблем и код лекара одлазе тек са првим симтомима“, објашњава психолог Саветовалишта Весна Костић.

Разлози зобг којих жене нередовно одлазе на прегледе су неинформисаност, гужве у лекарским чекаоницама и презапосленост, показало је то истраживање.

Добра превенција најбољи лек

Током марта, месеца борбе против рака, удружења која се боре против те болести организовала су акције и трибине чији је циљ подизање свести о правовременом реаговању на болест.

Са контролним прегледима не треба претеривати, упозоравају лекари, али постоје ризичне групе које не би смеле да заобилазе докторске ординације.

"Жене које нису рађале, дојиле, гојазне особе, то су групе у већем ризику“, објашњава докторка Александра Младеновић Михаиловић.

Пацијентима у Србији су доступне и неке нове методе у лечењу рака. То је увођење нових, биолошких лекова који могу да утичу на малигне ћелије како би оне мировале. За истраживања нових лекова у свету се издваја много новца, а предвиђа се да ће нови лекови у ширу употребу ући за пет година, каже Владимир Ковчин.

"Нису сви пацијенти кандидати за биолошке лекове. Постоје маркери за њих и ако су они присутни у организму та терапија може да се прими. Постоје и генетска испитивања колико је неки лек подобан и ефикасан за одређеног пацијента", објашњава Ковчин.

Говорећи о новим методама лечења, између осталог о вакцини која лечи тумор, лекари се слажу да се о ефикасности било ког лека не може говорити док не прође неколико година примене и праћења ефикасности лечења.

Недовољна психолошка подршка

Саветовалиште за пацијенткиње оболеле од рака Клинике за гинекологију и акушерство КЦС једино је у Србији које женама оболелим од тумора пружа психолошку подршку током лечења.

Саветовање пацијенкињама помаже у смањењу страхова које обољевање од рака прати и лекари током терапије морају бити обазриви, објашњава Весна Костић.

"Ја нисам за то да се пацијенту дијагноза прећути, он мора бити укључен у борбу против болести, али све му се мора саопштити бираним речима, јер не реагују сви исто“, каже докторка Младеновић Михаиловић.

Индивидуална, групна или породична терапија даје боље резултате током постоперативног периода, али у Србији нема довољно обучених психолога који би са таквим пацијентима радили, кажу лекари.

"Болесницима је први страх да ли ће породици бити на сметњи и какву социјалну подршку ће имати. Едукацијом можемо да им помогнемо да прихвате болест а онда и да се носе са проблемима које болест доноси“, каже Весна Костић.

У Саветовалишту при Клиничком Центру Србије тренутно раде три психолога што није довољно за рад са пацијенткињама којима је помоћ неопходна. Управо зато њихов циљ је, кажу, да организују едукације за будуће психоонкологе и отворе центар за саветовање и подршку за све пацијенте којима је то потребно.