Хочевар: Власт за сарадњу са црквама

Београдски надбискуп Станислав Хочевар оценио је да код представника нове власти у Србији постоји велика спремност на сарадњу са црквама и поручио да се не треба бојати присуства представника цркава у парламенту и осталим институцијама.

"Нове власти не треба да се боје, већ треба да пронађу механизме структуралног дијалога. Зашто се толико бојимо присуства представника цркава и верских заједница у Парламенту? Они су ту да посредују искуства вере и говоре о правим вредностима", рекао је Хочевар у интервјуу агенцији Бета.

Надбискуп је истакао да становницима Србије треба омогућити да се свуда срећу са представницима својих цркава, од Парламента до железничке станице, болница, затвора и јавних институција.

"Цркве на желе никоме ништа да наметну, али слобода постоји само тамо где је могућност избора", поручио је надбискуп. 

Он сматра да треба пронаћи механизме трајног дијалога, нарочито када се ради о великим етичким питањима, од трансплатације органа до биоетике, и није корисно ако се о тим питањима разговара у последњем моменту, пред усвајање закона у Парламенту.

Коментаришући положај католичке цркве у Србији, Хочевар је подсетио на историју промена које су се дешавале на овом простору и на чињеницу да међу католицима Србије има припадника многих националности, а највише мађарског, хрватског и албанског народа, који поштују различите обреде, римски или византијски.

"Католици у Србији представљају једну шарену заједницу која је након распада Југославије остала без важних институција, попут Теолошког факултета и школа, седишта бискупске конференције. Морамо стварати структуре које ће бити у служби те заједнице, морамо промовисати типичан католички дух, уз поштовање свих посебности католика у Србији", рекао је Хочевар.

Он је додао да и држава Србија мора да прихвати тај дух заједништва њених грађана католичке вере и да је у ситуацији након распада Југославије, када Србија добија сопствени идентитет, потребно посветити већу пажњу промишљању историје присуства католика на том простору.

Нова перспектива сарадње хришћана 

Говорећи о односима са Српском православном црквом, Хочевар је рекао да је као плод нових времена и дубљег размишљања о суштини јеванђеља дошло до отварања нових перспектива у сарадњи са СПЦ.

"Чињеница да је васељенски патријарх први пут након црквеног раскола 1054. године, присуствовао устоличењу новог папе у Риму, као и да су представници СПЦ и државе Србије званично присуствовали церемонији у Риму, говори о отварању нових перспектива", рекао је Хочевар.

Према његовим речима, односи са СПЦ биће у наредном периоду још интензивнији и свеобухватнији. 

"Хришћанство има изванредно велику доктрину. Што се цркве буду више приближавале у размишљању о богатству учења, ближе ће сарађивати и бискупи, професори, студенти", казао је Хочевар.

Надбискуп је оценио да је одлука папе Бенедикта Шеснаестог да се повуче створила нову, снажну и на неки начин непредвидиву атмосферу у којој је, после дуго времена, изабран папа који није са европског континента.

"Папа Фрања је језуита, редовник, човек који је знао живети у дубини срца хришћанства али и близу срца свих сиромаха", казао је Хочевар.

Београдски надбискуп је новом папи Фрањи упутио "искрене молитве, жеље и настојања да у свом служењу остане аутентичан и отворен за све, а нарочито за католичку цркву на истоку".

"Мислим да католичка црква треба да посвећује све више пажње европском истоку и свим људима истока. У прошлости није било довољно сарадње. Ово време захтева већу сарадњу и надам се да ће тако и бити", закључио је Хочевар.