"Транспарентност Србија" о нацрту Закона о медијима

Невладина организација "Транспарентност Србија" упутила је Министарству културе и информисања примедбе и предлоге поводом нацрта Закона о јавном информисању и медијима, међу којима су најзначајније сугестије које се односе на транспарентност власништва у медијима.

"Транспарентност Србија" сматра да би одредбе о јавности медијског власништва требало изменити и прописати обавезу објављивања других података о могућим утицајима на уређивачку политику, у складу са још увек важећом Медијском стратегијом и Стратегијом за борбу против корупције.

Та невладина организација констатује да одредбе постојећег нацрта закона, који је у поступку доношења, могу да обезбеде јавности лакши приступ неким информацијама које су од значаја за стицање утиска о могућим утицајима на уређивачку политику медија, а који произлазе из власништва у медијима или финансирања медија.

То су, пре свега, обавезе из члана 38. став 5. и 6. нацрта, које ће омогућити јасан увид у податке о томе који обим помоћи или прихода медијске куће остварују од органа власти по разним основама (субвенције, пројектно финансирање, оглашавање итд.).

Нацрт, такође, предвиђа обавезу да се одбије регистрација медија у чијој власничкој структури учествује и фирма којој није могуће са сигурношћу одредити крајње власнике - физичка лица (нпр. у случају офшор компанија).

"Транспарентност Србија", међутим, упозорава да супротно државној Медијској стратегији из 2011. године, али и коалиционом споразуму странака владајуће коалиције, овај нацрт не обезбеђује јавност података о лицима која имају мање од 10 одсто непосредних управљачких права или мање од 50 одсто посредних управљачких права.

Други и још већи проблем, како се додаје, јесте то што закон не би обезбедио јавност других података који могу бити значајни грађанима да процене друге могуће видове утицаја на уређивачку политику, што је било предвиђено Медијском стратегијом а наводи се и као један од проблема у извештају Владиног Савета за борбу против корупције из 2011. године.

Наиме, фирма која оснива медиј, може бити основана са веома скромним почетним улагањем једног физичког или правног лица, али на рад медија несумњиво могу утицати и велики оглашивачи, спонзори и зајмодаваци.

О могућностима утицаја на уређивачку политику по тим основама, који могу бити значајнији од самог власништва, нацрт закона уопште не говори, што је по схватању Транспарентности Србија неприхватљиво.

Та организација је, такође, предложила, како се наводи у њеном саопштењу, прецизирање норми које се односе на пројектно финансирање медија из буџета.