Држава корача ка путу владавине права

Национална стратегија за борбу против корупције је јасан показатељ да држава корача ка путу владавине права, поручио је министар правде и државне управе Никола Селаковић.

Министар правде Србије Никола Селаковић изјавио је да је Србију захватила морална и духовна криза у којој буја корупција, али да власт има политичку вољу да се избори с корупцијом.

"Постали смо друштво у којем се све мери новцем, и у којем важи народна изрека 'пара врти где бургија неће' ", рекао је Селаковић.

Селаковић је навео да су раније корупцију у Србији чак и активно подржавали људи на власти, а да сада држава има задатак да створи ефикасан систем који ће обезбедити поштовање права свих, али за то је нужно да грађани морају поштовати закон.

"Србија данас не почиње са изградњом, али почиње са планским јачањем система за борбу против корупције, јер систем постоји, али можда није довољно снажан, ефикасан и оперативан", рекао је Селаковић отварајући јавну расправу о радној верзији Националне стратегије за борбу против корупције од 2013. до 2018. године.

Према његовим речима, Србији је потребан систем који ће нас дозирано, степеник по степеник водити напред.

Селаковић је рекао да се Влада Србије одлучила да јача постојећи систем борбе против корупције, а не да гради нови, јер је проценила да би у случају да се постојећи систем разгради, ма колико он био лош у појединим деловима, то било опасно по сам опстанак државе.

"Не можемо све одједном да урадимо, јер је у Србији корупција постала систем, који чак и кад би имали чаробни штап и када бисте га уклонили то би урушило читаву државу, јер она у доброј мери на том систему корупције почива", рекао је Селаковић.

Према његовим речима, задатак ове Владе је да обезбеди боље услове живота, боље економске услове и бољи инвестициони амбијент, који ће омогућити бољи стандард, а тиме спречити појаву корупције.

"Сви смо се сложили да је 'нулта толеранција' приоритетно начело у борби против корупције која подразумева изградњу система где нема заштићених, а рука правде допире до свих", нагласио је министар.

"Свако ко преда или прими мито, ко преко везе прими некога на посао, преко везе омогући некоме да се лечи, а другога спречи у том праву, ко некоме не да место за дете у обданишту, ко намести јавну набавку, сваком таквом мора бити јасно да ће сигурно бити кажњен", рекао је Селаковић.

Министар је указао да се не смеју допустити ни такозвани "мали облици корупције" – давање флаше пића или чоколаде лекару, већ се грађанима мора јасно указати да и то јача корупцију у друштву.

Селаковић је напоменуо да Радна група ради на изради акционог плана који предвиђа активности за остварење конкретних циљева и стратегија, а који ће увести инструменте за мерење испуњености задатих циљева.

Национална стратегија је значајан корак у сигурнију будућност где ћемо поново веровати у владавину права и институцију наше државе, поручио је Селаковић.

На изради радне верзије стратегије, осим представника министарства правде, учествовали су и представници Агенције за борбу против корупције, других ресорних министарстава, невладиних организација и цивилног сектора.

Борба против корупције није борба једног човека

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је на јавној расправи да борба против корупције није борба једне особе већ читавог државног апарата.

Дежер је објаснио да се борба против корупције не може зауставити на нивоу притвора или истрага, већ да су потребне осуђујуће пресуде.

Дежер је, хвалећи напоре Владе и њеног потпредседника Александра Вучића, истакао да стратегија мора да има јасне циљеве, а да њени резулати морају бити проверљиви како би грађанима могло да се саопшти шта је учињено на том пољу.

Према његовим речима, концепт да нико није изнад закона мора се односити не само на највише државне функционере, већ на читав систем, а кључан фактор за успешност тог процеса су независно правосуђе и одговорна јавна управа.

"Када отворимо преговоре о чланству у ЕУ биће важно да можемо да објаснимо државама чланицама да је Србија посвећена борби против корупције и да постиже јасне и одрживе резултате који ће је квалификовати за чланство", рекао је Дежер.

Дежер је закључио да је корупција изазов у свим држава и да у Србији, као и другде у свету, мора почивати и на промени културолошког модела.

ЕУ ће, како је обећао, у будућности наставити да помно прати процес борбе против корупције у Србији и да напоре власти у Београду потпомаже преношењем знања и обуком носилаца те борбе.

Дежер је истакао да кључну улогу треба да имају независне институције не само у репресији, већ и у превенцији. Државна ревизорска институција поднела је многе пријаве, а није било ефекта, због чега треба да се утврди да ли је то право решење за одвраћање од корупције или треба тражити алтернативу.

Стални координатор Уједињених нација у Србији Вилијам Инфанте похвалио је предложен текст Стратегије и истакао да је Влада у последњих шест месеци показала спремност да се ухвати укоштац с корупцијом и организованим криминалом.

"Оптимиста сам зато што је Влада показала да је доследна у спровођењу права, посебно у подршци владавине права, отварајући предмете против јавних личности и приватних лица. Они јесу тек започети, али сам уверен да ће се ти процеси одвијати својим током и да ће тужилац предузети све мере", рекао је Инфанте.

Шефица Мисије Савета Европе у Београду Антје Ротемунд и заменица шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Пола Тиде такође су похвалиле текст Стратегије и истакле да ће те институције помоћи у њеној примени.

Ротемундова је рекла да је у току спровођење пројекта за јачање полиције и правосуђа у борби против корупције.

Тиде је истакла да су за успешну борбу против корупције, осим независног судства, неопходни независни и слободни медији, и да се реформише правосуђе.

Заменик амбасадора САД Ли Лиценбергер поручио је да Србија није сама у борби против корупције, оценивши да нацрт стратегије представља важан и квалитетатан корак у том процесу.

"За борбу против корупције потребна је политичка воља, али и средства за примену мера из акционог плана. То подразумева новац и људе, тако да очекујемо да ће држава обезбедити додатна буџетска средства и људе за борбу протв корупције", рекао је Лиценбергер.

Агенција ће надзирати спровођење Стратегије

Нацртом Стратегије за борбу против корупције предвиђен је строг надзор њеног спровођења и примене који ће обављати Агенција за борбу против корупције, рекла је помоћница директорке Агенције Мирјана Обрадовић.

Обрадовићева је на јавној расправи о нацрту Стратегије истакла да важећа Стратегија из 2005. године није била успешна зато што није имала дефинисане механизме надзора.

Обрадовићева је рекла и да је предвиђено да Агенција извештај о борби против корупције подноси Скупштини Србије као посебан извештај, а не у склопу годишњег, како је то до сада рађено.

Према њеним речима, Скупштина мора да донесе обавезујуће закључке на основу извештаја, а то до сада није урадила ниједном.

"Неиспуњавање обавеза из Акционог плана који ће бити урађен на основу Стратегије, третираће се као кршење Закона о Агенцији за борбу против корупције, за шта се може изрећи мера упозорења или мера објављивања препоруке за разрешење", рекла је Обрадовићева.

На јавној раправи нацрт Стратегије образложила је чланица радне групе и саветник у кабинету министра правде Мирјана Михајловић.

Михајловићева је рекла да се Нацрт заснива на шест кључних начела: владавини права, "нултој толеранцији на корупцију", начелу одговорности, ефикасности, јавности и свеобухватној примени и сарадњи "субјеката са добром праксом", чији је циљ да се корупција у највећој мери отклони у друштву.

У Стратегији је наведено и девет ризичних области које су приоритети у борби против корупције и формулација циљева како би се отклонили уочени проблеми.

"Прва област је политичка корупција. Та врста корупције је најзаступљенија у нашем друштву и доноси највећу штету. Зато је радна група предложила да се побољшају законска решења која регулишу финасирање политичких активности", рекла је Михајловићева.

Радна верзија Стратегије регулише и области јавних финансија, приватизације, правосуђа, полиције, просторног планирања и изградње, здравства, образовања и спорта и медија.