Другови из клупе и после пола века

Више од пола века састају се некадашњи ученици 14. београдске гимназије - најревноснији једном месечно, а сваке пете године у Београд стижу и они који живе на другим континентима. Сем добре воље, за то су им потребни и модерни начини договарања.

"Прво у кафани смо иако мене није било од прошлог века", каже Војин Николић,некадашњи ученик 14. Београдске.

Од прошлог века срећом добили су малу помоћ скајпа. Оно што је од 1962. године остало исто јесте да се окупљања ретко пропуштају баш као и сви лепи и тужни моменте у животима другова из разреда.

"Некако се склопило да је нека веза постојала, били смо међу најбољима и као награду смо добили да на екскурзију идемо на Блед. Тад је почело", говори Златко Поточник, доживотни председник одељенске заједнице.

Јолпази, како их је због непрочитане лектире Јазавац пред судом и сналажљивости прозвала професорка књижевности, и данас чувају разредни надимак. Та сналажљивост уклопила их је и у свега седам одсто својих вршњака који користе Интернет. Ипак кажу технологија није све.

"То се све допуњује. Није интернет довољан. Права ствар је да се састанете и дружите, али и учврстите дружење уз Скајп", каже Владана Ликар Смиљанић, некадашња ученица IV/5 .

На окупљања су навикле и породице. Добро се познају јер Јолпази бележе све, чак и датуме рођења унучића. Деца су и прва помоћ за оне који се не сналазе на интернету. Тако је у специфичну комуникацију и школски пример своје професије, упала ћерка једне од ученица.

"Приметила сам да они све то користе као да им је неко направио стратегију, мејлинг листа им је централна, ко не користи мејл и зна се ко ће да им пошље смс, друштвене мреже користе неки, али не у том њиховом основном да тако кажем еко систему", каже Даница Радишић, едукатор за употребу интернет комуникације.

У време када је ова генерација завршавала гимназију није било поделе на друштвене и природне смерове па су једни друге допуњавали. И данас једни другима нуде различита мишљења, савете, помоћ и увек добро дружење.