Нови вид трансплантације на ВМА

Две трансплантације матичних ћелија коштане сржи од несродног даваоца недавно су урађене на Војно-медицинској академији. То је први пут да су донатори ћелија били странци, пријављени у Светском регистру давалаца коштане сржи, који има 20 милиона чланова.

У Стерилном блоку Одељења за трансплантацију коштане сржи Војно-медицинске академије опорављају се пацијенти којима је урађена трансплантација матичних ћелија.

Пресађивање коштане сржи било је неопходно, јер болују од акутне лимфобласне леукемије односно акутне мијелоидне леукемије. Нису имали одговарајуће доноре у породици, ни у српском регистру, али јесу у светском.

Начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи Драгана Стаматовић истиче да тај облик лечења умањује могућност враћања болести.

"Болесник је пет недеља од трансплантације, болесница три и можемо рећи да је дошло до прихватања калема", каже Саматовић.

Одговарајућег даваоца у породици има тек сваки трећи пацијент. Тренутно на ВМА још двоје грађана чека на интервенцију, а процењује се да око 10 болесника у нашој земљи захтева лечење ћелијама од несродног даваоца.

Када Комисија процени да је то неопходно, лечење у иностранству финансира Фонд, али се неретко дешава и да пацијенти сами организују хуманитарне акције. Трансплантација код нас много је јефтинија.

"Значајно је због тога што ће ова трансплантација много мање да кошта - кошта нас само претраживање и допремање ћелија. Када нађемо даваоца у земљи, то је четири пута јефтиније", објашњава начелница Клинике за хематологију ВМА Љиљана Тукић.

Директорка Института за трасфузију Србије Снежана Јовановић Срзентић наводи да је приступ Светском регистру давалаца коштане сржи омогућио лакше проналажење одговарајућег несродног даваоца за наше пацијенте.

"Све смо то урадили уз велику подршку, Министартва, управе и медијског јавног сервиса, јер је информисање о мотивацуији неопходно", каже Јовановић Срзентић.

У Регистар давалаца коштане сржи може да се пријави свака здрава особа. Потребно је попунити пријавни лист и медицински упитник, и дати мали узорак крви за тестирање. А онда може да прође и неколико година, док вас не позову и замоле за даљу сарадњу. Вероватноћа да неко заиста буде давалац је мала. Међутим, за некога сте можда баш ви једина нада.