Електронска акредитација факултета

Акредитација високошколских установа и студијских програма понавља се сваких пет година. Зато је Комисија за акредитацију и проверу квалитета организовала семинар како би одговорила на бројна питања факултета и обучила их за коришћење електронског формулара да би брже и прецизније одговорили на постављене задатке. У овом тренутку обрађују се подаци 11 факултета и 200 студијских програма.

Документација се припремала у три папирне копије. Била је огромна и морало је много да се рачуна. Између осталог, требало је и да се утврди степен изборности, односно проценат изборних предмета и то 20 одсто на основним, 30 на мастер и 50 одсто на докторским студијама, што није особито добродошло на многим факултетима.

Професорка Јелица Протић са Електротехничког факултета Универзитета у Београду
каже да постоје факултети са много наставника, као што је Медицински факултет, а да са друге стране постоје факултети који имају јако много предмета, попут Филолошког факултета.

"Рецимо да је Електротехнички факултет опет доста велики факултет са пуно предмета и солидним бројем наставног особља, тако да смо се ту сусрели са оба проблема - да прикупимо велики број картона предмета и да прикупимо много тога о наставницима", каже Протићева.

Уз ручно рачунање ишло је и различито тумачење параметара. Зато је Електротехнички факултет направио програм, а Комисија за акредитацију организовала је обуку - семинар посвећен поновној акредитацији.

Програм може да користи свако ко уме да ради са табелама. Факултети најчешће траже тумачења око измена студијских програма, уписа већег броја студената и организације докторских студија.

Председник Акредитационе комисије Вера Вујчић Ковачевић објашњава да се код докторских студија поставља питање компетенција професора, посебно у пољу друштвено-хуманистичких наука.

"Постоје неке специфичне области у пољу друштвено-хуманистичких наука где заиста не постоји могућност објављивања радова у страним часописима, и измене стандарда ће можда ићи у том смеру да се то узме у обзир", каже Вера Вујчић Ковачевић.

Они који нису били задовољни одлукама Комисије, могли су да се обрате Националном савету за високо образовање. У претходном периоду, кажу, није било много таквих жалби.

Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић објашњава да су многи случајеви тих жалби решени позитивно "после релативно дуготрајних процеса" у којима је тражено да се донесу неке промене, како би "из свега тога изашао некакав бољи квалитет него што је био".

"Није поента у томе да се кажњава неко. Поента је у томе да се помогне да високошколска установа која се опрелели да ради у томе домену, буде што боља", сматра Станковић.

Од прошлог јуна, цена акредитације нижа је 20 одсто. Могуће је да цене буду још ниже. Цену одређује Национални савет у сарадњи са Министартвом просвете, а потвђује је Влада Србије.

Национални савет за високо образовање тражи гаранцију да ће се Акредитациона комисија стабилно финансирати, па кад буду видели који је то начин финансирања, онда ће бити у стању да донесу одлуку о цени акредитације, каже професор Станковић.