Учење албанског за боље разумевање

За успешност сваког дијалога, па и оног између Београда и Приштине неопходно је међусобно разумевање, а основа свега је језик који обе стране знају. Албански језик учи се у континуитету већ 90 година на Универзитету у Београду. Та катедра једина је у региону и једна од најбољих у Европи. Тренутно на њој студира око 50 студената.

Шта их је привукло тим студијама, каква је њихова перспектива када их заврше и да ли постоји реципроцитет на приштинском Универзитету?

Студенти албанског језика истичу да су уписали те студије јер су баш то хтели а не због неуспеха на неком другом смеру. За такву одлуку је осим предзанања била потрбна и храброст.

"Врло често сам имала непријатне ситуације чак и са колегама са Филолошког факултет, што је необично, али породица ме углавном подржава", истиче студенткиња Марија Поповић.

Предрасуде су непријатне, али их превазилазе јер гледају даље и шире. Политика је једно, а култура и њен народ су друго, тврде студенти албанског језика.

"Привукла ме албанска кутура јер су комшијски народ о коме јако мало знам и онда сам одлучио да студирам ово", објашњава Филип Вукадиновић.

"Не можемо читав живот живети у прошлости, морамо да гледамо у будућност и да је мењамо. Оно што је било не може да се промени никад", каже студент Александар Ерац.

Са знањем албанског лакше до посла 

Разлог више да се нађу овде је и чињеница да албанолози лакше налазе посао.

"Они могу да нађу посао у државним институцијама, али и у невладиним организацијама и по амбасадама, тако да наши добри студенти не чекају посао", наглашава виши лектор катедре за албанологију Наиље Маља Имами.

Већина студената албанологије се сналази и у току студија радећи хонорарно јер за то постоје могућности на пример у авионским компанијама и месним индустријама.

Током студија суретали су се са студентима из Тиране и Приштине.

"Они имају жељу али су можда у мало већем страху. Можда јер немају катедру, немају предаваче који би им омогућили да сазнају да овде није страшно доћи, да није страшно учити наш језик. Немају прилике да се сусретну са српским језиком и можда су у мало већем страху", каже Имами.

На косовском приштинском универзитету, катедре за српски језик и књижевност за сада нема.

"Спремни да оснујемо катедру за Балканологију, Славистику или за студије језика и баштине југоисточне Европе. Агенција за акредитацију наставе на Косову мора пре тога да одобри програме јер радимо према акредитованим програмима. Ми имамо особље и предаваче како предвиђа Статут", објашњава ректор приштинског универзитета Ибрахим Гаши.

На прошлогодишњем научном скупу одржаном на Филолошком факултету у Београду еминентни албанолози из читаве Европе, закључили су да је наша катедра једна од најбољих и најразвијенијих.