Ни стаж, ни оверена књижица

Неплаћање пореза и доприноса у Србији свакодневна је пракса. Само прошле године дуговања предузећа пензијском и здравственом фонду достигла су 200 милијарди динара. Како се у више од 80 одсто случајева ради о ликвидираним или фирмама у стечају, дуг је немогуће наплатити.

Од четири године колико је радила код приватника, Ратки се пола стажа не рачуна. Већ две године нема ни оверену здравствену књижицу.

Ратка каже да не може отићи код лекара на преглед. Битно јој је да стаж буде повезан и да кад оде у пензију не шета од шалтера до шалтера и од фирме до фирме да би завршила са  папирологијом.  

Раткин послодавац само је један од 55 хиљада у Србији који не измирује своје обавезе према запосленима, али ни према држави.

Само у прошлој години предузећа су остала дужна за пензионо и инвалидско осигурање више од 100 милијарди, а за здравствено скоро 90 милијарди.

Проблем је, кажу у Пореској управи, што је велики део тих дуговања ненаплатив, јер је реч о предузећима која су ликвидрана, или су у стечају и реструктурирању.

Рада Костић, помоћник директора за наплату каже да велике пробелем ствара тај период за који не могу да врше принудну наплату, а то онда користе сама руководства тих предузећа.

"У свим другим случајевима покрећу се поступци и редовне и принудне наплате, блокаде рачуна, продаја имовине", каже Костићева.

Пореска управа је 2012. године поднела око 500 кривичних и тако наплатила око три милијарде динара. Прекршајне пријаве, којих је прошле године било је више од 25.000 решавали су прекршајни судови, а од ове године то ће радити Пореска управа.

Ради ефикасније наплате, од јула контролу обављају и банке и достављају податке порезницима.

"Подаци стижу у Управу, у сектор за контролу и они предузимају мере по томе што да имају информацију па да одмах позивају обвезника, а што да се шаље, ако је већи износ, теренска контрола у само предузеће да изврши контролу, али јесте неки сигнал да се ту нешто догађа", каже Рада Костић. 

Правна лица, међутим, нису законски огранична колико рачуна моге да отворе на име фирме, па је неколико рачуна у више од 30 банака, колико их има у Србији, тешко контролисати, кажу у Пореској управи.