Ко користи државне станове?

Агенција за борбу против корупције недавно је затражила од Републичке дирекције за имовину информацију о томе колико држава има станова, и ко их користи. Дирекција је утврдила да таквих станова има више од 16 хиљада. У Агенцији кажу да је неопходно сачинити централну базу података о броју државних станова и њиховим корисницима.

По евиденцији Републичке дирекције за имовину, евидентирано је 16.425 државних станова, али није познато ко их користи. Највећи број станова и вила је нешто што је по старом Закону о средствима у својини номинално било уписано као власништво Републике Србије, а суштински је на органима локалне самоуправе и градова.

"Они су одређени као корисници те имовине и они са њом потпуно и слободно располажу. Оно чиме Србија сада располаже то је неки фонд од тридесетак станова који служе за службене потребе државних функционера", објашњава Србољуб Панић из Републичке дирекције за имовину.

Према подацима Агенције за борбу против корупције, државним становима располаже више од 4.500 корисника, сва јавна предузећа на локалном и републичком нивоу, али и органи локалне самоуправе.

Златко Минић из Агенције за борбу против корупције истиче да постоји обавеза свих државних органа да податке достављају Републичкој дирекцији за имовину и да та обавеза мора да се спроводи и Дирекција то мора да систематизује јасним и транспарентним увидом у то ко користи те станове на који начин су додељени.

"Агенција ће сада покушати да од Владине комисије утврди ко су службена лица, односно ко су функционери којима су ти станови као службени станови додељени на коришћење", истиче Златко Минић.

По Закону о јавној својини, сви, па и држава, морају да упишу своје некретнине. Катастар је обавезан да свако решење о промени корисника државне својине достави Правобранилаштву.

Директор Републичког геодетског завода Зоран Крејовић каже да треба узети у обзир и чињеницу да су се државни станови некада водили на Савезну Републику Југославију, па су се касније мењала имена власника.

"Ми ћемо ишчистити те базе података и евидентираћемо све те промене у имену у упису на општину или на неко предузеће које је отишло у стечај, а и даље постоји стан на име тог предузећа који је државна имовина. То су све ствари које ћемо ми у сарадњи са Дирекцијом за имовину радити у будуће", каже Крејовић.

Раније је Закон омогућавао откупљивање државних станова, који су потом брисани из евиденције. Требало би да Дирекција за имовину прибави дозволе за све државне зграде и поднесе захтев за упис у катастар, који имовину Србије уписује по службеној дужности.