Српски стручњаци у немачким болницама

Потписивањем споразума националних агенција за запошљавање Србије и Немачке, прилику да се легално запосле у Немачкој добили су незапослени здравствени радници, којих на евиденцији има 12.000.

Србија је четврта у свету по броју младих стручњака који одлазе из земље, а држава и даље троши на школовање кадрова које не можемо да запослимо. Министарство просвете припремило је стратегију за могуће решавање тог проблема.

Бранка Дамњановић је завршила Медицински факултет у року, запослила се у Војсци, али је напустила посао и тражи други у иностранству, јер не може професионално да се усавршава.

"На специјализацију се чека до пет година, а то је, сложићете се, веома дугачак период. Медицину сам завршила за шест година, нисам користила дана апсолвентског стажа, тако да имам амбицију да што пре дођем до специјализације", објашњава Бранка Дамњановић.

Немци нуде специјализацију, исте услове рада и зараду које имају њихови радници. Заинтересоване припремају за одлазак у Немачку, плаћају пут и трошкове издавања радних виза.

Моника Варнхаген из Централе за рад са странцима и стручно оспособљавање каже да Друштво за интернационалну сарадњу први пут помаже и припрема људе који одлазе у Немачку.

"Припрема их за рад који их чека и подржава у прво време по заснивању радног односа, у болници или некој другој медицинској установи", прецизира Моника Варнхаген.

Директор Националне службе запошљавања Дејан Јовановић истиче да се овим споразумом људима обезбеђује могућност да раде, "што је обавеза државе".

"Имаћемо прилику да сутрадан, кад се неки од тих наших људи врате у Србију, добијемо ново знање - трансфер знања из немачких клиника ка српским", каже Јовановић.

Школовање за занимања којих нема довољно на тржишту рада и образовање стручњака који могу да оснују своју фирму, део су нове стратегије образовања.

Универзитети и средње школе припремају образовне програме који ће смањити број оних који дуго чекају на посао.

"Већ ове године очекујем да ће много тога што је у стратегији записано лагано мењати. Наравно да крупније промене треба очекивати од почетка следеће школске године", каже државни секретар у Министарству просвете Радивоје Митровић.

Миграција радне снаге у свету је уобичајена, па тако и стручњаци из Немачке због бољих услова рада одлазе у Америку и скандинавске земље.

И док је штета од губитка младих стручњака за друштво непроцењива, од дознака из дијаспоре годишње добијамо готово три милијарде евра.