Напредак у поштовању људских права

Помоћница директора канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла је да је Србија, поред похвала, од Савета за људска права добила УН-а 144 препоруке које до 2016. године треба остварити.

Према њеним речима, 67 земаља похвалило је велики помак у области људских права у Србији.

"Помак је направљен како у законодавном оквиру, доношењу стратегија и протокола, тако и у изградњи институција које се баве заштитом људских права", истакла је Пауновићева.

Добијене препоруке од Савета за људска права се, како каже, односе пре свега на ратификацију конвенција које нисмо до сада ратификовали и на измену постојећих закона, попут измене дефиниције тортуре или забрани физичког кажњавања детета.

Поред тога, како истиче Пауновићева, инсистира се на слободи окупљања сексуалних мањина.

Ипак, из Савета за људска права саопштили су да није довољно само доносити законе, већ их и примењивати.

"Све то Србија већ полако спроводи, па смо због тога и могли чак 132 препоруке на лицу места да прихватимо у сагласимо се да ћемо на њима радити до 2016. године", навела је Пауновићева.

Проблематична ћирилица

Говорећи о тврдњама да је прекршено право мањина када је одлучено да у Новом Саду у јавном градском превозу сва возила имају натписе на ћирилици, Пауновићева сматра да има места за дијалог и проналажење решења које ће бити у складу са Уставом и законом.

"Заказало смо састанак са представницима градских власти у Новом Саду и верујем да ћемо ту пронаћи решење које ће бити на задовољство обе стране", каже помоћница директора канцеларије за људска и мањинска права.

Осврћући се на протесте против ћирилице у Вуковару, Пауновићева је рекла да су питања људских права уставом гарантована у свакој земљи и око тога нема дијалога.

"Видели сте какве су реакције из ЕУ биле када је у питању ситуација у Вуковару", навела је Пауновићева.

Према њеним речима, питање споменика ОВПБМ у Прешеву није питање људских права, већ се ради о спровођењу закона и надлежности државе на делу своје територије.

"Ради се о споменику који је подигнут терористима. Надлежни органи су донели одлуку о уклањању споменика и ту апсолутно нема никаквог места за дискусију по питању људских права", закључила је Пауновићева.