Највише оптужница за "ситну" корупцију

Програмски директор "Транспарентности Србија" Немања Ненадић, рекао је да се у Србији корупција најчешће не пријаваљује, да је највећи број процесуираних дела за износе од 10 до 100 хиљада динара, а да само 15 одсто случајева чине крупнији износи.

Ненадић је гостујући у Дневнику РТС-а указао да, према истраживању "Транспарентности", веома мали број случајева корупције буде пријављен државним органима и да се онда, како процес даље тече, све "као левак сужава".

"Од броја кривичних пријава које дођу у тужилаштво, један део буде одбачен, а један део касније дође на суд. Тако да ми за ове две године посматрања можемо говорити о око 1.000 оптужних аката који су подигнути заиста због корупције, ако се изузму оне злоупотребе службеног положаја у приватном сектору", објашњава Ненадић.

"И онда имамо доста дуга суђења, велики распон између времена извршења кривичног дела и момента подизања оптужнице. На сваком кораку система за борбу против корупције имамо неке слабе тачке које треба исправљати", указао је Ненадић.

Говорећи о прекршајима, Ненадић је истакао да је у нашем систему скандалозна ситуација  да је до сада поднето само 200 прекршајних пријава према законима који треба да делују превентивно, као што је Закон о јавним набавкама, а у том сектору има много корупције.

То се према његовима речима дешава, јер прекршаји у јавним набавкама брзо застаревају, а исти проблем је и код кривичног поступка где такође долази до застаревања дела корупције.

Истраживање "Транспарентности Србија" је показало и да су лоше одређени органи који би требало да воде поступке, "и они који виде да има корупције не могу да покрећу поступке", а често се дешава да службе, као што је буџетска инспекција, немају довољан број људи.

Немања Ненадић каже да највећи број предмета чине дела са износом од 10 до 100 хиљада динара, а четвртина случајева се односи на корумпиране полицајце, и то су најчешће пријаве против саобраћајних полицајаца и злоупотреба у издавању докумената.

"Само 15-ак одсто случајева чине крупнији износи од преко 10 милиона динара, и то су предмети које води Тужилаштво за борбу против организованог криминала", указао је Ненадић.

Како би се променила ситуација и систем учинио ефикаснијим, према речима Ненадића, потребно је да се промене закони, пре свега Кривични законик Србије, како би људи који увиде постојање корупције, пријавили то кривично дело, а не да, као што се сада дешава, трпе последице због пријављивања.

Ненадић каже и да је важно појачати капацитете органа за борбу против корупције, јер они ни сада када се већина случајева не пријављује, не могу да обраде све предмете.