Органска производња без контроле?

Храна органског порекла често се купује с неповерењем. Потрошачи углавном нису уверени да је, на пример, купус произведен без употребе минералног ђубрива и да није хемијским препаратима штићен од инсеката.

Осим тога, на основу података надлежних ту, иначе веома скупу производњу, често не прати одговарајућа документација, која би потврдила да је реч о органској храни.

Поврће и воће из органске производње често је двоструко, па и троструко скупље од оног које се гаји на уобичајен начин. Потрошачи који то могу да приуште, не жале новац, јер верују да је таква храна здравија.

У породици Јанка Возара у Кисачу код Новог Сада двадесетак година производе органско поврће, сада на 30 хектара. Све што је урађено на њиви мора да буде записано. Често их контролишу представници овлашћене сертификационе куће.

"Када два три пута скупље продајете неки производ, ви морате јако размишљати, једном прокоцкајте име онда више нема повратка. Произдођач мора имати поверење код купца што је јако важно", Влада Возар.

Сви трговци на велико који продају робу са органских фарми, морају да имају сертификат као потврду да је храна произведена без употребе хемије.

Иако Закон о органској производњи обавезује све учеснике у ланцу на обавезно вођење документације у пракси није тако.

Нада Мишковић из Нациналне асоцијације Сербиа органика каже да још нема прецизних информација о томе колико робе је произведено, а колико продато.

"Још увек неки произвођачи тврде да имају органски производ а немају сертификат", каже Мишковићева.

У пољопривредној инспекцији кажу да је прошле године забележено десетак случајева продаје хране без потребне документације која доказује органско порекло. Ипак, за ову годину најављују појачану контролу на три нивоа.

Ненад Вујовић из Пољопривредне инспекције објашњава да је реч о контроли сертификационих кућа које контролишу производњу органске хране, на имањима пољопривредних произвођача, контроли произвођача и контроли тих производа у промету.

У наредна два, три месеца очекује се доношење новог Закона о органској производњи који ће прецизније одредити обавезе свих учесника у производњи и промету органске хране. Припремљен је и национални акциони план до 2017. године који по угледу на земље Запада утврђује правце даљег развоја органске производње.