Читај ми!

Сећање на Бранислава Нушића

На Новом гробљу у Београду одржан помен поводом 75 година од смрти Бранислава Нушића. И ове године окупљање у знак сећања на великог писца, комедиографа и реторичара организовало је Удружење драмских писаца Србије.

Удружење драмских писаца Србије одржало је на Новом гробљу у Београду помен поводом 75. годишњице смрти Бранислава Нушића (1864 -1938).  Помен је служио протојереј ставрофор, професор др Димитрије Калезић.

О Нушићевом животу и раду говорили су министар културе Братислав Петковић, председник Удружења драмских писаца Миладин Шеварлић, добитник награде "Бранислав Нушић" драмски писац Војислав Савић, песник Мирко Магарашевић, театролог Рашко В. Јовановић и генерални секретар Културно просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић.

Министар Петковић, иначе драмски писац и редитељ, истакао је како је Нушић својим животом потврдио дух и мисао свог дела.

Он је подсетио на анегдоту према којој се Нушић, боравећи у затвору због песме "Два раба", представио као рођак високог државног функционера и тако издејствовао пријем код краља Милана. Велики комедиограф је оставио такав утисак на краља да, упркос "подвали", није враћен у затвор.

Како је писао, тако је и живео, рекао је Петковић, додајући да је Нушић такође и патио заједно са својим народом и да је његов син јединац погинуо у рату.

Магарашевић је прочитао говор свог претка, песника Ђорђа Магарашевића који је овај одржао на Нушићевој сахрани 1938. године.

Спомен-венце на Нушићев гроб положили су представници Удружења драмских писаца, манифестације "Нушићеви дани" из Смедерева и Кола српских сестара.

Биографија

Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској трговачкој породици Ђорђа и Љубице Нуше.

Породица му се преселила у Смедерево, где је похађао основну школу и две године гимназије, а матурирао је у Београду.

Када је напунио 18 година, законски је променио име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.

Борио се у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока.

Године 1900. постављен је за секретара Министарства просвете. Убрзо је постао драматург Народног позоришта, затим управник Српског народног позоришта, а од 1905. се бавио новинарством, под својим именом и под псеудонимом Бен Акиба. Од 1912. радио је у Битољу као државни службеник, а 1913. основао је позориште у Скопљу.

Напустио је земљу са војском током Првог светског рата, боравио у Италији, Швајцарској и Француској.

После рата постављен је за управника Уметничког одсека Министарства просвете, затим је био управник Народног позоришта у Сарајеву, одакле се 1927. вратио у Београд.

У историју српског позоришта и књижевности уписао се изузетним комедијама међу којима су најпознатије "Госпођа министарка", "Мистер долар", "Покојник", "Др", "Ожалошћена породица".

Написао је романе "Тако је морало бити", "Хајдуци", а писао је и приповетке, расправе и трагедије.

За редовног члана Српске краљевске академије Нушић је изабран 1933. године.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи