Списком на људска права

Државне институције требало би да се баве списковима невладиних организација и медијских кућа које су означене као страни плаћеници, оцењују гости емисије Око социолог Невен Цветићанин и правник Саша Гајин. Историчар Драгомир Анђелковић сматра да би организација Наши која је и саставила такву листу требало да тражи одговор од Владе.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Требало би да се покрене правни поступак и да су у њему утврди објективна одговорност удружења Наши или да се она одбаци, а правна држава би требало да покаже да постоји, рекао је социолог Невен Цветићанин гостујући у емисији Око.

Правник Саша Гајин сматра да напад на правни поредак треба да произведе одређену правну реакцију и да, ако се спискови бранитеља људских права сматрају нападом на правни поредак, онда би свакако требало размислити која је то реакција.

"Овај наш правни систем почива на одређеним законима, одређеним вредностима и одређеним принципима које су дефинисане Уставом. Међу тим вредностима су истичу се и оне које се односе на демократију, људска права, владавину права, напад на те вредности јесте напад на
основне постулате уставне државе, односно уставне демократије и заслужује правну реакцију", каже Гајин.

Историчар Драгомир Анђелковић сматра и да недавно, када је покрет Наши спалио војвођанску заставу није прекшен закон.

"Не видим зашто би били забрањени, нису запалили заставу Србије што би било кажњиво, већ Војводине. У Америци се на сваком другом протесту спали нека застава и нико не одговоара, а овде се ради о спаљивању заставе која није законом заштићена. Много је таквих поступака, али се у овом случају прави изузетак", сматра Анђелковић.

Гајин поручује да треба размишљати о повреди Кривичног законика. Наш Кривични законик је, објашњава, допуњен и одговара типу политичког екстремизма који је присутан на нашој сцени, као што је јавно омаловажавање и извргавање руглу на основу личних својстава до изазивање дискриминације и претњи упућених онима који се баве одбраном људских права.

Решење у институцијама система

То питање треба да се реши у институцијама система, сматра социолог Невен Цветићанин.

"Не желим да прејудицирам и кажем, да су Наши починили кривична дела и треба да добију затворску казну, или нису. Ово треба да се реши у институцијама система. Они не смеју да
упиру прстом у некога и кажу ти треба да сносиш ту санцкију и теби треба да се деси то и то. Једино је држава надлежна да тако нешто чини. Читав овај проблем је настао, јер се удружења и невладине организације понашају као државни органи," каже Цветићанин.

Говорећи о појединим невладиним организацијама које су на списку покрета Наши, историчар Драган Анђелковић подсећа на нешто што се, како каже, зна из америчких дипломатских докумената који су доспели у јавност.

"САД од 2006. и 2007. у Србији финансира стратегију К1 односно припрему јавног мњења Србије за прихватање независности Косова, у документима се види које су то организације које су добијале новац да за то лобирају", рекао је Анђелковић.

Добијање новца из иностранства није нелегитимно, објашњава, то је лобирање, али не би требало да се крије под под паролом заштите људских права.

Са становишта права, објашњава Гајин, наша заједница се заснива на одређеним вредностима које су наведене у Уставу Србије. Вредности на којима почива ова заједница су принцип владавине права, поштовања људских права и европскe вредности којима тек треба да приђемо.

Кад се говори о положају невладиних организација, додаје, треба разумети да се те организације баве, управо афирмисањем тих вредности, а држава би требало на непристрасан начин да се постави између позиција које се представљају као леви и десни екстремизам.

"Ми смо последњих 20 година имали ратове, људи су се одводили из својих кућа. Не можемо да причамо као да живимо у Шведској која има традицију више од 50 година поштовања људских права и демократије, већ као да живимо у земљи која је прошла одређену трауму и сад морамо корак по корак да се боримо за сигурност", каже Цветићанин.

У друштву које је прошло кроз све што је наше прошло, тешко је да све друштвене норме буду шире прихваћене, сматра Анђелковић. Ми живимо у земљи с огромним социјалним тензијама, којој отимају део територије, све то није разлог да неко буде насилан, али објашњава Анђелковић, доприноси објашњењу зашто некад људи и тако реагују.

Анђелковић би Нашима саветовао да не раде на тај начин да праве спискове, већ да протестују испред Владе и траже да се испита деловање невладиних организација, односно оних за које мисле да су страни лобисти.

Гајин поручује да у овом случају држава не може да се односи према овим проблемима као неутрална сила и да се понаша као да левитира у једном правном вакуму. Држава би оцењује морала да се одлучи ком ће се од ових царстава приклонити, с чим се не слаже Цветићанин, који сматра да држава не треба да прихвати ни један екстремизам, већ да мора једнако
да се односи према свима.