Србија живи по начелима Миланског едикта

21.20 - Завршена свечаност поводом јубилеја Миланског едикта у нишком Народном позоришту. 

20.09 - Почео наступ хора московског Сретењског манастира.

20.00 - Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи, рекао председник Томислав Николић.

19.55 - Патријарх српски Иринеј прогласио 2013. годином Миланског едикта.

19.35 - Народи живе док чувају своје духовне корене, рекао руски амбасадор Александар Чепурин, домаћин свечаности у Нишу.

19.15 - Ниш добија шансу да покаже најбоље што има и ту шансу ћемо искористити, рекао градоначелник Ниша Зоран Перишић.

У Нишу је почело обележавање 17 векова Миланског едикта. Свечаности у нишком Народном позоришту присуствовали су председник Србије Томислав Николић и патријарх Иринеј, који су копредседници Организационог одбора.

Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи, рекао je председник Србије Томислав Николић, истичући да Србија и данас живи по принципима Миланског едикта.

"Њени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или, како је цар Константин писао у Миланском едикту, право да следе и верују без узнемиравања", рекао је Николић на свечаности у нишком Народном позоришту.

Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове као путокази.

"Милански едикт је за нас филозофија живота. Ова јубиларна година нама није тек демонстрација културе сећања, већ истинска слава једног од највећих цивилизацијских докумената", истакао је Николић.

Председник је рекао да пред словима Миланског едикта свако треба да одговори на питање "да ли је довољно толерантан".

"У том својеврсном закону о равноправности хришћанске вере препознајемо основе људских права и слобода уопште које су и данас актуелне – слобода избора вере, право човека да је следи и да верује без узнемиравања", навео је Николић.

Домаћин вечери у Народном позоришту, амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин, поручио је на свечаности да народи живе док чувају своје духовне корене.

"Руси, Срби и други православни народи наследили су најважније из Византије – хришћанску православну веру и одатле проистичу корени православних народа: Срба, Бугара, Грка, Руса", рекао је Чепурин.

Патријарх српски Иринеј прогласио је 2013. годином Миланског едикта и поручио да је, захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.

"Протекло време од 1700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести", нагласио је патријарх Иринеј.

Патријарх је рекао да је ова, 2013. година прилика да сагледамо колико је хришћанство заслужно за преображај који је учињен у "незнабожачком и идолопоклоничком античком свету".

У години обележавања 17 векова Миланског едикта Ниш добија шансу да покаже оно најбоље што има и ми ћемо ту шансу искористити, поручио је градоначелник Ниша Зоран Перишић на свечаности.

"Борићемо се да свет види потенцијале Ниша", нагласио је Перишић, отварајући свечаност поводом јубилеја Миланског едикта.

Свечаност, која је почела перформансом – читањем Миланског едикта присуствовали су представници дипломатског кора и верских заједница.

Манифестација у Народном позоришту у Нишу завршена је се концертом хора Сретењског манастира из Русије, који има традицију дугу 600 година и на репертоару има више од 200 песама.

Обележавање 17 векова Миланског едикта прати око 70 домаћих и страних медија, а највеће интересовање показују руске и турске редакције.

Грађани су концерт могли да прате и преко видео-бима на платоу испред Народног позоришта, а РТС је директно преносио догађај.

Уочи почетка свечаности, диригент руског хора Никон Степанович Жила рекао је да је том ансамблу указана велика част, јер отвара прославу 17 векова од доношења Миланског едикта.

"Наша два народа повезује једна вера, култура, заједничка историја и драго нам је што нам је указана част да наступимо у Нишу", рекао је Жила на заједничкој конференцији за новинаре са градоначелником ниша и владиком Јованом.

Владика нишки Јован најавио је да ће Свети архијерејски сабор Српске православне цркве први пут у историји бити одржан у мају ове године у Нишу.

Владика Јован је на конференцији за новинаре рекао да ће, уз присуство свих архијереја наше помесне цркве, сигурно бити позвани и посматрачи, као и да ће Сабор трајати до 3. јуна када почиње градска слава у Нишу у години обележавања 17 векова Миланског едикта.

"Тада ће бити служена литургија уз присуство 200 свештеника и народа нишке епархије, милионске, а велики скуп биће поновљен и 6. октобра на дан централне прославе 17 векова Миланског едикта у Нишу", рекао је владика Јован и напоменуо да ће присуствовати јерарси почев од московског патријарха и васељенског чије су се потврде чекале.

Римски цар Константин Велики (272–337), рођен у Наисусу (Ниш), потписао је 313. законски текст којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана.