Угрожени подаци о личности

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић каже да због честих злоупотреба треба променити Закон о заштити података о личности. На тај начин биће уређене неке деликатне и неуређене области као што су видео надзор, биометријски подаци, директни маркетинг.

Један од грађана који се нашао у проблему је Бранко Мијајловић из Београда. Када је изгубио возачку дозволу и индекс неко је са лажном личном картом на његово име регистровао фирму.

"У марту 2010. године звали су ме из Пореске управе да објасним о утаји пореза у износу од четири, пет милиона динара за неки цемент са којим ја немам никакве везе. Стигао ми је и позив из Це маркета о закупу некаквог пословног простора", каже оштећени Мијајловић.

Наше податке прикупљају и обрађују различите организације, банке, осигурвајаућа друштва и разни приватни субјекти и држвни органи. Грађани не знају на који начин се ти подаци употребљавају и да ли се користе само у законите сврхе.

"Имамо неколико познатијих примера у вези са тим као што су они листинзи телефонских позива који су се појавили последњих неколико месеци. Проблем су биле и чиповане личне карте када је доношен Закон о личној карти. Све то подразумева разне облике праћења грађана од момента њиховог изласка иу куће до момента уласка у кућу", каже професор на Факултету политичких наука Дејан Миленковић.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић истиче да је оцена експерата Европске уније да је у Закону, који садржи 63 члана, потребно изменити ли допунити педесетак чланова.

"Не можете живети у савременом друштву, а немати механизме заштите у сфери електронске комуникације, у сфери медицинске документације, у сфери кадровске документације. Свуда постоје ризици инвазије, продора у ту област приватности и злоупотребе тих података", објашњава Шабић.

Повереник каже да имамо сегменте који су врло битни и деликатни. Такви су видео надзор, биометрија, директни маркетинг.

"То су сфере интересантне и узнемиравајуће за грађане и потпуно неуређене. И ту се дешава свашта, хаос, и неопходно је то уредити", каже Шабић.

Шабић сматра да је, осим формалног усаглашавања постојећих законских одредби са релевантним документима Европске уније, много битнија обавеза државе да грађанима обезбеди остваривање Уставом загарантоване заштите.

"Грађанин мора да буде у ситуацији ако ништа друго да пита из којих разлога се прикупљају и по ком законском основу се прикупљају подаци о њему. Разлите организације морају да дају грађанима разлог због чега и из ког разлога се прикупљају ти подаци, на који начин се обрађују и на који се начин штите", наглашава професор Миленковић.

У Министарству правде кажу да ће до краја јануара бити формирана радна група која ће урадити Нацрт новог Закона о заштити података о личности.