уторак, 15.01.2013, 08:31 -> 15:05
Деца заробљена у ланцу проституције
Више од 70 жртава трговине људима је прошле године откривено у Србији. Претпоставља се да је тај број вишеструко већи. Малолетници чине 50 одсто жртава. Просјачење, присилни бракови, криминал и проституција део су светског система који обрће више од 32 милијарде долара годишње.
Током 2012. године у Србији је идентификовано више од 70 жртава трговине људима, а претпоставља се да је тај број вишеструко већи. Малолетници чине 50 одсто жртава, а очекује се да се тај негативни тренд настави и ове године.
Просјачење, присилни бракови, криминал и проституција део су светског система који обрће више од 32 милијарде долара годишње.
Најмлађа жртва трговине људима идентификована у Србији је деветогодишња Авганистанка. Није познато шта су трафикери планирали с њом.
Малолетни робови често завршавају и у ланцу проституције. То показује и пример једне дванаестогодишњакиње.
Марко Шијан из Центра за заштиту жртава трговине људима каже да је та девојчица под принудом радила на магистралном путу.
"Поред ње је био њен трафикер, преговарао је о цени са разним возачима камиона. Имала је по седам, осам муштерија дневно", објашњава Шијан.
После изласка из ланца проституције проблеми тек почињу, јер та деца често трпе насиље целога живота. Вишеструко су маргинализована, а касније, од средине у коју се враћају, и дискриминисана.
Маријана Савић из невладине организације "Атина" каже да се они некада враћају родитељима због којих су завршили у проституцији.
"Деца жртве трговине људима плаше се трафикера, како ће средина реаговати. Дешава се да долази до стигматизације у друштву", каже Савић.
Судије кажу да на висину казне утиче улога трговца у ланцу, број особа које су продаване, али и то што су казне пооштрене. Трафикери тако често добијају минималне петогодишње казне.
Радмила Драгичевић Дичић из Апелационог суда у Београду објашњава да су највеће препреке на које се наилази у процесу дужина поступка и законитост доказа.
"Имамо ту и прислушкивање. Ако то није учињено по закону, суд је дужан да то издвоји из судског поступка. То јавност не зна, али сматрам да је последњих година квалитет поступака већи и да ће то показати наредне одлуке", рекла је Радмила Драгичевић Дичић.
Корисници услуга, међутим, далеко су од руке правде. Иако се од 2009. године закон бави и њиховом кривицом, од тада је против њих поднето свега неколико кривичних пријава, а правоснажних пресуда још нема.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар