Читај ми!

Због прехладе у дом здравља, а не на клинику

Гужве у Тиршовој и Институту за мајку и дете не престају, иако је домовима здравља продужено радно време, а дежурају и још нека дечја одељења. Највећи број деце коју родитељи доводе у Институт, требало би да се јаве свом изабраном лекару, а не да долазе у институције терцијарног нивоа заштите, каже за РТС др Радован Лукешевић.

Домовима здравља је средином 2010. године продужено радно време, а у систем дежурства у Београду су укључена су и дечја одељења Звездаре, Земунске болнице и Драгише Мишовића. Упркос томе, у дечјој болници у Тиршовој и Институту за мајку и дете број пацијената повећан је чак три пута.

Током дежурства у Институту за мајку и дете често имају и до 80 пацијената, а на Божић је у Институту прегледано 167 деце.

Начелник Пријемне службе Института за мајку и дете др Радован Лукешевић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да се од око 26.000 деце која дођу у ту установу, свега 15 до 20 одсто хоспитализује као хитан случај.

Највећи број деце се враћа кући уз преписану терапију и саветом, а то значи, објашњава Лукешевић, да велики број деце не би ни требало да дође у институцију терцијарног нивоа здравствене заштите, као што су Институт и Дечја клиника.

"У последњих десет година број пацијената се скоро удвостучио, а број лекара, сестара и квалитет опреме су остали исти", наглашава Лукешевић, додајући да је то проблем који захтева дубљу анализу.

Родитељи највећег броја деце, која долазе у Институт, требало би да се јаве свом изабраном лекару и да тамо ураде непоходне анализе и започну терапију, а тек ако се појаве комликације треба да се јаве Институту.

"Више од овога не можемо и ако се настави такав тренд повећања пацијаната, мислим да ће доћи до исцрпљења и нећемо моћи да урадимо нашу основну улогу, а то је трецијарна медицина или болничко лечење", истиче Лукешевић.

Доктор Института за мајку и дете сматра да треба урадити темељну реорганизацију примарне здравствене заштите и додаје да родитеље треба едуковати о томе када се треба јавити лекару и који су случајеви за  болничко лечење.

"Треба радити и на превентивној медицини, како би спречили појаву болести", истиче Лукешевић. 

"Савремен и брз начин живота доводи код лекара гојазну децу и децу са деформитетом кичме, јер деца се не баве спортом и физичком активношћу, него проводе време пред компјутером", каже Лукешевић и упозорава да то доводи до болести које су до скоро биле картеристичне за одрасле.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 15. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње