Ни родитеља ни усвојитеља

Због економске кризе, бржег темпа живота или мањка саосећања, у Србији се рађа све мање деце, а све мање их се и усваја. И они који желе да усвоје дете имају све истанчаније жеље какво оно треба да буде.

Држава планира да 2015. године прекине са праксом збрињавања деце до три године у домовима, већ ће их дати на усвајање или у хранитељске породице.

У години за нама, нову породицу пронашло је 100 деце у Србији, што је за четвртину мање него, на пример, пре четири године, када је број усвојитеља био највећи. Тада је и 12 породица из иностранства усвојило дете из Србије. Прошле године било их је двоструко мање.

"Узрок тог малог пада је инертност Центара за социјални рад и благовремено утврђивање породичног правног статуса детета и изузетна спорост судова у одлучивању и доношењу пресуда о решењу родитељског права", наводи Драган Вулевић из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

У претходној години, више од 750 родитеља из Србије и 60 из иностранства с нестрпљењем  је чекало да усвоји дете. Показало се, међутим, да је списак особина које жељено дете треба да има за родитеље из Србије много дужи.

Осим усвајања, и хранитељство је решење за збрињавање деце без родитељског старања. У Србији тренутно има око 4.500 хранитеља који брину о 6.500 деце.

"Код хранитеља је мало другачија ситуација. Хранитељство је привремено јер деца одлазе после на усвојење, добијају неки други облик заштите или се враћају биолошким породицама а растанци су увек тешки", наводи Добрила Грујић из Центра за породицни смештај деце и омладине.

За хранитељство се од државе добија новац, али он, како истичу хранитељи, никада не сме бити једини мотив за бригу о деци. Тако су Власта и Мирослав Јахода, када су одгајили своју децу, решили да се, макар привремено, брину о прво о једном дечаку, па онда о девојчици. Најтежи је, тврде, био први растанак.

"Растанак је јако тежак, не можете функционисати, све вам испада из руку, дете је код вас и дете је ваше, ви га прихватитие и онда вам нестане", речи су хранитељке Власте Јаход.

"За ту децу је најпотребнија љубав. Морате имати велико срце да бисте могли да будете хранитељ", истиче хранитељ Мирослав Јахода.

Надлежни су оптимистични, верују да ће успети велики план којим ће малишани до три године бити смештени у породице, а не у домове.

Објашњавају и да хранитељи, могу постати и усвојитељи, али да то, најчешће није пракса. О томе одлучују центри за социјалну заштиту и воде се, кажу, интересом детета. Истовремено, све се интензивије спроводе програми сарадње са биолошком породицом, не би ли се нашло трајно, а одрживо решење за децу.