Никад није рано за логопеда

Више од 60 одсто деце предшколског узраста има тешкоћа у говору, подаци су Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију. За одлазак код логопеда никад није рано, кажу лекари, док кашњење на преглед продужава лечење, а напредак и излечење су неизвеснији.

Пре само годину дана, Марија није умела да изговори више од 20 гласова. Са четири године мајка ју је одвела на први преглед. Жао јој је, каже, што то није учинила раније, јер би лечење трајало краће. На срећу, упорност се исплатила, па је девојчици остало да савлада још само слово "Р".

"Марија уопште није хтела да жваће", објашњава њена мајка Жељка Бајчетић. "До две године је јела пасирану храну и језик уопште није имао функцију коју је требало да има, тотално је био чврст значи као кост и никакав покрет није могла да уради језиком и самим тим није могла да правилно да изговара слова", објашњава Жељка.

Врата логопеда прва су на која родитељи закуцају кад дете не прича како треба, што није довољно.

У дијагностику и лечење мора да се укључи тим стручњака који чине педијатар, логопед, психолог, дечији неуролог и психијатар.

Код муцања и замене слова, ако се реагује на време, резултати су очигледни кроз неколико третмана.

Логопед Будимирка Симић Ружић каже да већину говорно-језичких проблема родитељи могу спречити на тај начин што ће се адекватно бавити својом децом.

"Све више времена проводити с њима у директној комуникацији, водити рачуна о физичком здрављу детета, лечити респираторне инфекције и упале ушију, такође обезбедити детету, што није без значаја, ритмове спавања, исхране, дневних активности", објашњава логопед.

Правилно писање и читање зависе од тога како дете говори, и зато исправке у говору треба да се обаве пре поласка у школу.

Психијатар Љиљана Лазић каже да говорни поремећаји могу утицати на самопоуздање детета у школи.

"Школа захтева један висок говорни статус. Уколико дете не уме да да одговоре на постављена питања због говорног поремећаја и уколико се то понавља постаће несигурно што ће за последицу да има заправо отпор према учењу с једне стране и с друге стране отпор према доласку у школу", истиче Лазићева.

Да касније деца не би имала комплексе, треба реаговати чим се примете неправилности у говору, упозоравају стручњаци.

Нажалост, хиљаде деце у Србији, уместо да се играју са вршњацима, време проводе са логопедима у здравственим установама.