Лажни азиланти на путу за Швајцарску

Последња два месеца број држављана Србије који су тражили азил у Швајцарској већи је за 68 одсто. Наши грађани су у првих седам месеци ове године поднели 1.152 захтева за азил због чега је Србија и даље у врху листе земаља по броју захтева у тој земљи. Истовремено, према подацима МУП-а, број лажних азиланата из Србије у другим државама Европске уније опада.

Одмах иза Еритреје, Туниса и Нигерије, по броју захтева у Швајцарској држављани Србије су у самом врху. Углавном је реч о Ромима са југа Србије. Они се швајцарским властима најчешће жале на дискриминацију иако тамо одлазе, на првом месту из економских разлога. Међутим, како је Србија на швајцарској листи земаља које су безбедне, могућност да добију позитиван одговор је мала.

"Проценат је сведен на минимум, имајући у виду да већина људи не може да докаже зашто је земља порекла за њих несигурна већ потпадају под тај општи режим", каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Због повећаног броја захтева, швајцарске власти одлучиле су да реагују и скрате рок за њихово разматрање. На тако нешто већ су се одлучиле Белгија, Немачка и Луксембург које су прошле године имале исти проблем, што је и био један од разлога да се лажни азиланти окрену ка Швајцарској.

Отправник послова амбасаде Швајцарске Жан-Лик Еш каже да су одлучили да примене правило од 48 сати, где се после првог разговора доноси одлука.

"Друга одлука подразумева да, ако је одговор на захтев негативан, ти људи морају да напусте земљу и водимо рачуна да они заиста и оду. Истовремено наглашавам да на решавању тог проблема сарађујемо са српским властима", наводи Еш.

У српској полицији очекују да ће нове мере у Швајцарској дати резултате. Истовремено, погранична полиција наставиће да проверава сумњиве путнике. Тако су од почетка године спречили одлазак 3.350 грађана Србије. Кажу и да би измена закона додатно могла да смањи број лажних азиланата.

Начелник Управе пограничне полиције Ненад Бановић каже да се разматра да се уведе ново кривично дело којим би се спречио одлазак и осудила лица која помажу или учествују у злоупотреби визне либерализације.

Сличан тренд у Швајцарској постоји и када је реч о захтевима грађана Македоније којих је ове године било 795 док су грађани Босне и Херцеговине поднели 270 захтева.

Швајцарска је, ипак, одлучила да уважи око 0,5 одсто свих захтева, односно да заштити 20 особа.